"Mislim da kada on tvrdi da bi ponovo pokrenuo reviziju tužbe nije to priča samo o stavu Bošnjaka, to je upereno i na Srbiju", rekao je Dodik dodajući da bošnjački političari imaju patološku mržnju prema svemu što je srpsko, pogotovu RS.

"Moram im reći da postoje države i Srbija i RS i imaće probleme sa takvim inicijativama, zato sam u pravu kad kažem da mislim da je prolupao ako misli da može da pokreće bilo šta pred medjunarodnim sudom. Procedure kažu da mora da postoji saglasnost tri člana Predsedništva, on je protiv srpskih nacionalnih interesa", rekao je Dodik u Danu uživo na N1.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je sinoć za regionalnu televiziju N1, da bi pred Medjunarodnim sudom pravde ponovo pokrenuo postupak revizije po tužbi BiH protiv Srbije.

Izetbegović je kazao da bi ponovo ušao u isti postupak, za koji N1 navodi da je podigao veliku prašinu na lokalnoj, ali i regionalnoj političkoj sceni.

IZVOR: TANJUG

Putin od mene nije tražio secesiju RS

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da ruski predsednik Vladimir Putin nije od njega tražio secesiju od BiH.

On je dodao da secesija "nije na dnevnom redu", ali da ne isključuje mogućnost da se ona desi jednog dana.

''Sedeo sam s Putinom i on nije to tražio od mene. Laž je da Putin to traži, zvanični ruski stav je dejtonska BiH", rekao je Dodik za regionalnu N1 televiziju.

On je rekao da ne postoji projekat u BiH od kojeg je RS imaja koristi.

"Mi smo u zatvoru, u toru koji se zove Bosna i Hercegovina", ocenio je Dodik.

On je optužio ;bošnjačkog člana Predsedništva BiH i lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića da je "urušio institucije" BiH svojom vaninstitucionalnom odlukom da se pokrene revizija presude protiv Srbije, kao i da bošnjački političari nastoje da "održe princip žrtve".

Predsednik RS rekao je da Izetbegovićeva izjava da bi ponovo pokrenuo zahtev za reviziju presude pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije za genocide govori da je Izetbegović "prolupao".

"Stradanje u Jasenovcu, gde je stradalo stotine hiljada ljudi, i zločin u Srebrenici je neuporediv i nemerljiv. To je njihov problem što nastoje da održe princip žrtve", kazao je Dodik.

Dodik nije isključio mogućnost promene nekih ministara, ocenivši da inicijativa opozicije za smenu Vlade neće proći, jer za to ne postoji dovoljan broj glasova u parlamentu RS. Dodao je da je pozicija u entitetskoj Vladi do izbora 2018. izvesna samo za premijerku Željku Cvijanović.

On je kazao da neće biti promena u vladajućoj koaliciji, bez obzira što je Demokratski narodni savez (DNS) glasao protiv vladine odluke o prodaji rudnika "Ljubija" i oborio tu odluku.

IZVOR: BETA

Procedura je pokrenuta u četvrtak 18. maja, kako se navodi, zbog toga što je Đorđević učestvovao u javnoj debati o peticiji za reviziju izučavanja teorije evolucije.

Odlukom Vlade od 4. maja, a na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, imenovana su dva nova člana Upravnog odbora koji su najbliži saradnici ministra Mladena Šarčevića. Istovremeno, reagujući na javnu debatu o peticiji za reviziju izučavanja teorije evolucije, direktor Đorđević je uputio Otvoreno pismo kojim poziva na zaštitu nauke od ovakvih inicijativa, a koje je objavljeno u medijima 8. maja.

“Shvativši to kao čin neposlušnosti, ministrovi novoimenovani predstavnici pokrenuli su proceduru za moje razrešenje, otvoreno navodeći u Predlogu da je on motivisan pismom kojim je direktor reagovao na peticiju protiv Darvina u školama", kaže Đorđević.

"Verujem da me nećete pogrešno razumeti kada kažem da je ovaj napad na mene, u stvari napad na slobodu izražavanja, argumentovanu kritiku, promociju naučne kulture ali i na ustavom zagarantovana prava svakog građanina Republike Srbije. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava", rekao je Đorđević za B92.

Na sednici održanoj 18. maja, usvojen je Predlog o razrešenju sa tri glasa za i dva glasa protiv. Za predlog su glasali predsednik UO Bogoljub Zečević i dva člana, posebni savetnik ministra Marko Popadić i pomoćnik ministra, Aleksandar Pajić. Protiv ovog predloga glasali su članovi iz reda zaposlenih, Ivan Umeljić i Slobodan Bubnjević.

U Predlogu se navodi da je “Uvidom u zvaničnu internet stranicu Centra za promociju nauke, kao i u izdanje dnevnih novina „Politika“ dana 9. maja 2017. godine, utvrđeno da je gospodin Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke, povodom polemike oko Darvinove teorije izneo lični stav kao stav Centra i uputio otvoreno pismu ministru nauke, prosvete i tehnološkog razvoja gospodinu Mladenu Šarčeviću”.

Kako se navodi u Predlogu razrešenja, Đorđević je na taj način postupio suprotno Statutu Centra i Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti "jer je u ovom slučaju kao direktor Centra mogao postupati samo u svoje lično ime što je moralo biti napomenuto u saopštenju".

“Prema proceduri, ministar sada mora dati saglasnost na Predlog. Nadam se da će se u ministarstvu naći dovoljan broj ljudi od integriteta i da će beskompromisno stati na stranu nauke“, napominje Đorđević.

Da podsetimo, Ministarstvu prosvete, skupštinskom Odboru za obrazovanje, SANU i Senatu Univerziteta dostavljena je peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije u školama i na fakultetima, koju je potpisalo 166 profesora i naučnika, među kojima i dva akademika, osam umetnika, pet novinara i pet sveštenika.

Inače, ministar Mladen Šarčević je rekao da se ministarstvo neće baviti spornom peticijom, dok je iz skupštinskog Odbora za obrazovanje najavljeno da bi to moglo da bude tema.

IZVOR: B92

Ji je, govoreći pred Potkomitetom za spoljne poslove u sredu, poručio da je cilj SAD da promovišu mir i stabilnost u regionu, te da su razvile više načina da odvrate "maligni" uticaj Rusije, istakavši da angažovanje SAD na Balkanu obezbeđuje i sigurnost EU i SAD, prenosi danas Radio slobodna Evropa.

"Etničke tenzije na Balkanu još jednom su počele rasti. Nedavno nasilje u Makedoniji potcrtava ozbiljnost njihovih političkih problema. Kako je napredak u dijalogu izmedju Srbije i Kosova u zastoju, stabilnost na Balkanu ostaće ranjiva, a bez neophodnih strukturnih reformi", istakao je Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

On upozorava da ruski napori uključuju i ohrabrivanje manjeg entiteta Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku, na secesiju, pri čemu je BiH u riziku da postane propala država, dok je širom regiona nacionalizam u porastu, a retorika domaćih političara stvara izrazite podele.

"Od suzavaca u kosovskom parlamentu, do izazova RS sa vlastima u Ustavnom sudu BIH, političari nacionalisti otvoreno testiraju demokratske norme i instutucije", naveo je Ji.

On je, više puta, upozorio na "maligni uticaj" Rusije, a na pitanje šta su po njegovom mišljenju ciljevi Kremlja u regionu, kaže da je "veoma teško predvideti ili čitati misli ruskom predsedniku Vladimiru Putinu".

"Ali, mogu reći da nam se čini da su na osnovu pokušaja poslednjih meseci u regionu, težili povećanju uticaja, pokušali da ih odvrate od okretanja zapadnim institucijama, EU i NATO-u, te što je više moguće stvoriti zavisnost tih država od Rusije", tvrdi ovaj američki zvaničnik.

On smatra da se tu ne radi o velikoj strategiji, već pre, kako kaže, o oportunističkom pristupu, "kako oslabiti određene vlade koje teže Zapadu da bi država postala što je više moguće zavisna i prijateljska sa Rusijom, a tu je i komercijalni interes, na primer u energetskoj oblasti, da bi povećali zavisnost u Evropi i na Balkanu o ruskim izvorima".

Ji je upozorio da humanitarni centar Rusije u Nišu vrlo moguće ima za krajnji cilj uticanje na formiranje javnog mnjenja, istakavši da je u pogledu tog centra i ruskih zahteva za poseban status te ustanove veoma važno biti oprezan jer SAD "ne veruju da su tu namere čiste".

"Stoga smo savetovali Srbiju da postavlja teška pitanja, zašto im je potrebna ta ustanova, zašto traže specijalan status za nju, i šta će da rade tamo što se već ne radi u Beogradu u postojećim sličnim ustanovama", rekao je on.

Na pitanje da li je optimista kada je reč o pomirenju Beograda i Prištine, Ji je potvrdno odgovorio, iako je ocenio da je napredak usporen i trenutno bolan, i da se ne može reći da će biti lako primeniti sporazume, ali je kao ključan element naglasio posvećenost EU i SAD da pomognu u tom procesu.

On je rekao i da SAD podržavaju formiranje vojske Kosova, ali - kada se za to ispune svi uslovi jer, kako je pojasnio, ta strategija uključuje da se sa njom saglase sve strane u Vladi, uključujući i srpsku manjinu. "Za Kosovo bi bilo bolje da iz razloga stabilnosti ima sve ljude u zemlji kao podršku tom koraku pre nego što se preduzme. Ono što tražimo je da Kosovo sledi strategiju oko koje smo se dogovorili", rekao je Ji.

On je poručio da je cilj SAD da promivišu mir i stabilnost u regionu, s fokusom na borbi protiv korupcije i vladavini prava i zakona, kao i reformama koje su kamen temeljac američke strategije, dok povećanje transparentnosti i odgovornosti vlada pomaže u odvraćanju ruskih napora da iskoriste korupcijsku praksu i učine države ranjivijim na njihov pritisak.

O uticaju Rusije na Balkan govorili su i drugi panelisti u Senatu, pri čemu je Gregori Miks, potpredsednik i demokratski senator, kritikovao najavljene budžetske rezove u Stejt departmentu jer se, kako je naveo, plaši šta će u tom slučaju biti sa američkim mestom u svetu, i šta će to značiti za region Balkana.

"Administracija ne daje našim diplomatama orudje i ljudske resurse da bi delovali na diplomatskom planu na Balkanu na dnevnoj bazi. Ako se time ne pozabavimo, vakum će rasti, a u taj prostor će doći Kremlj koji će iskoristiti probleme na terenu", kazao je Miks, tvrdeći da je "korumpirani ruski novac doneo primetan uticaj" i da SAD ne smeju skrenuti pogled sa Balkana.

Kongresmen Kris Smit, republikanac, saglasan je sa Miksom da SAD ne smeju da napuste Balkan, upozorivši na "opasnost od ostavljanja prostora drugima sa manje jasnim ciljevima".

Međutim, sva pitanja drugih senatora i odgovore Jija u vezi s Rusijom predsednik Potkomiteta Senata za spoljne poslove, republikanski senator Dejna Rorabaher nazvao je "rusofobijom", objasnivši da je Rusija velika sila i da ima svako pravo da pokuša da proširi svoj uticaj utičući na ljude u pojedinim delovima zemalja, kao što čine i SAD.

"Mi smo svugde, naša vojska je svugde po svetu, pokušavajući da to uradi i preko armije čak. I Rusija ima svako pravo da pokuša da postane uticajna sila posebno u zemljama koje se graniče sa Rusijom“, rekao je Rorabaher, koji je oštro kritikovao i EU, zaključivši da je ona na silaznoj putanji i da se raspada.

IZVOR: TANJUG

Prema njegovim rečima, neposredan povod je tužba republičkog javnog tužioca kojom se traži da se poništi rešenje poverenika o objavljivanju profesionalne biografija tužioca u slučaju Savamala.

Šabić je izjavio da je nužno preispitivanje odnosa tužilaštva prema pravima građana na slobodan pristup informacijama i na zaštitu ličnih podataka.

Tužbu protiv poverenika u slučaju Savamala tužilaštvo je podnelo zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa", naveo je Šabić i dodao da su u trenutku podnošenja tužbe biografija zamenika javnog tužioca u slučaju Savamala, kao i niz drugih biografija bile dostupne najširoj javnosti preko veb sajta Državnog veća tužilaštva.

"To da se profesionalne biografije tužilaca čine dostupnim najširoj javnosti preko Interneta, a da se istovremeno rešenje poverenika kojim se nalaže da se javnosti one učine dostupnim kvalifikuje kao 'kršenje zakona na štetu javnog interesa' je apsurdno, predstavlja doslovno pravni oksimoron", naveo je Šabić.

Osvrnuvši se na statističke podatke o podnošenju tužbi zbog "kršenja zakona na štetu javnog interesa", Šabić je naveo da podaci o tužbama koje je po tom osnovu Republičko tužilaštvo uopšte podnosilo (a koje može da podnosi protiv više stotina organa) govore da se te tužbe podnose isključivo (uz možda samo jedan presedan) protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Ne želeći da spekuliše s tim da li s ovakvom praksom Republičkog javnog tužilaštva želi implicirati zaključak da je poverenik jedini državni organ koji 'krši zakon i ugrožava javni interes' , poverenik ocenjuje da je, u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, tako nešto ekstremno nekorektno i nedopustivo", navodi se u saopštenju.

Poverenik je upozorio i na to da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj, najblaže rečeno, izaziva veliku sumnju u izvršenje krivičnih dela i od strane službenih lica, a da se istovremeno postupci koje tužilaštva tim povodom pokreću mogu prebrojati na prste ruke.

IZVOR: BETA

Istoričari Milan St. Protić i Čedomir Antić smatraju da će biti potrebno još dosta vremena, "kulturne politike" i strpljenja da izađemo iz toga.

Srbija, pre svega, treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa "kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu", saglasni su Protić i Antić.

Zasad, svetski mediji su, posle incidenta na Beldoks festivalu, kada je Bernar Anri Levi pogođen tortom, požurili da Srbiju ponovo smeste u okvir "politički trusne periferije Evrope", u kojoj ne postoje politička kultura, elementarno vaspitanje, disciplina i red.

Na stranu to što je Levi dobio tortu u glavu kao reagovanje na dokumentarac u kojem su Srbi opet jedini krivci za užase devedesetih, ali taj se stereotip ponavlja već gotovo trideset godina.

A u tih se gotovo trideset godina mnogo toga dogodilo, mnogo je puta Srbija odreagovala uzdržano na takve ocene, trudeći se istovremeno da, ne odbacujući sopstvenu krivicu za stradanja i nevolju nanetu drugima, pokaže i predstavi i svoje evropsko, ljudsko, uređeno lice.

Istoričar i diplomata Protić kaže da smo se u te tri decenije kao društvo kretali u potpunim ekstremima, od "zarđalih kašika" do neukusne snishodljivosti prema velikim silama.

"Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja i samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju", uveren je Protić.

Podseća, naime, da je Srbija loš imidž stekla devedesetih godina prošlog veka u Miloševićevo vreme, kao i da mediji naprosto obožavaju stereotipe.

Jednim delom smo, kaže, sami krivi za to što smo "rđavi", ali "doprinosi" tome i površna i jednodimenzionalna slika svetskih medija.

U slučaju Levija, dodaje, reagovali smo pokazujući očaj i iskompleksiranost jedne sredine, uprkos činjenici da o njemu ni dobar deo Francuske ne misli dobro, jer je mnogo puta pokazao da nema ni uverenja, ni intelektualnu dubinu.

"On jednostavno ne zaslužuje da se mi njime bavimo", smatra Protić, ali primećuje da ga je upravo to što je u Beogradu dobio tortu u glavu učinilo pobednikom u većini stranih medija, a mi smo se, dodaje, još jedanput pokazali kao gubitnici.

"Proći će i Levi i torta i sve to...ali se još jednom potvrdilo da regujemo impulsivno, nepromišljeno, agresivno", komentariše Protić i kaže da se tako još jednom potvrdila stara istina da što jedna štetočina uništi - posle sto pametnih ljudi ne može da popravi.

"Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja, pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa 'kavgadžije, prznice i krivca' za sve loše na Balkanu", napomenuo je Protić.

Za istoričara Čedomira Antića veoma je bitna odrednica ta da u trci za približavanje Srbiji razvijenom svetu, svi ljudi koji se bave prosvetom, modernizacijom i uređenjem društva nisu saveznici predstavnika velikih sila, što objašnjava razlikom u odnosu elita u Francuskoj i Engleskoj prema Nemačkoj nakon perioda vlasti fašista i istih tih elita prema Srbiji posle Miloševića.

"Suština razlike je u percepciji Nemaca kao naroda kulture, Getea, prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu", objašnjava Antić.

Za Nemce, objašnjava, važi dogma "da su oni doživeli jedan incident i da je Holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca".

Uz to, insistira se, kako kaže, na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija...

"A da li ste čuli da se igde i ikad na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda?", pita Antić i dodaje: "Možda su Zoran Ðinđić i Dimitrije Davidović uz Broza izuzeci".

Moramo, zato, napominje, da se suočimo sa tom percepcijom.

"Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu", odlučan je Antić.

Protić nudi sličan recept - strpljenje i vaspitanje onih koji nas predstavljaju, zbog čega i smatra da kada nam neko iz belog sveta dođe u posetu, poput Levija, trebalo bi da imamo malo više takta, malo više dostojanstva, bez obzira na to šta nam ti stranci govorili.

"Francuzi imaju izreku 'Ton je taj koji čini muziku'. Stvari mogu da se kažu na različite načine i onaj ko ume da razgovara uspeće da i najtežu i najneprijatniju stvar kaže na najcivilizovaniji način", primećuje Protić.

Antić, međutim, akciju neoskojevaca vidi kao dokaz da smo mi deo modernog sveta.

"Levija gađaju od 1986. godine. Što bi rekao jedan naš TV voditelj: to je sada već tradicionalno 'tortiranje'. Levi se nije iznenadio kada ga je torta strefila", primetio je Antić, ali i dodao da je u tome nezgodno "što je kod nas, zahvaljujući političkim centrima u Briselu ili Vašingtonu, nestala desnica, makar ona bila i građanska ili okrenuta centru".

To je jedan problem, a drugi je, dodaje, što levica, koja se kod nas javlja, nije utemeljena na radništvu ili seljaštvu, već na nekim potpuno netačnim percepcijama naše prošlosti i tradicije.

"Naša anarhistička levica negira parlamentarnu demokratiju za razliku od levice na zapadu. Za našu levicu je prihvatljivo da ne budete trpeljivi prema tuđem mišljenju", kazao je Antić.

Kad je o Leviju reč, Antić ga vidi kao kontroverznu ličnost koja se ogrešila o Srbiju i Srbe.

Međutim, kao i Protić, i on smatra da kad neko dođe u našu zemlju, država mora da mu garantuje ista prava, jer, kako objasnjava, naši su odnosi sa Zapadom mnogo složeniji nego unutrašnji odnosi u Francuskoj.

"Mi moramo da gledamo svoje poslove i da kreiramo našu politiku i da štitimo ekonomska i svaka druga prava našeg naroda izvan Srbije", poručuje Antić.

A u slučaju Levija, kako kaže, kod nas je sa zakašnjenjem došao jedan "isluženi intelektualac čiji su stavovi doživeli inflaciju i sada mi njemu moramo da se izvinjavamo što nam je oteto Kosovo i Metohija i što je naš narod proteran iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, što je obespravljen u Crnoj Gori i što smo van svakog pravnog okvira i povelje Ujedinjenih Nacija bombardovani 1999. godine".

Sve nas to, smatra, uvodi u situaciju da trčimo za kulturom Zapada, a za Srbiju, kaže, to predstavlja trčanje za sopstvenom senkom.

"To je ona situacija koju je jedan od funkcionera Liberalno-demokratske partije definisao kao 'Srbija mora da se menja makar nestala'. Nama je potrebna kulturna dekontaminacija. Mi se nismo uklopili sa zapadom kada je bio u najvećoj euforiji posle srednjeg veka, u periodu kada je carska Rusija pod Romanovima bila u velikim problemima. Zapad u takvoj euforiji neće biti narednih nekoliko stotina godina. Čak i da smo se tada uklopili, ostali bismo evropska parija i kao narod moramo sa tim da se suočimo", zaključio je Antić.

IZVOR: TANJUG

On je dodao da je to "crvena crta" koju predsednik RS Milorad Dodik nikako ne bi trebalo da pređe.

U intervjuu za regionalnu televiziju N1 Izetbegović je rekao da su "sukobi neizbežni" ako neko pokuša da iz BIH izdvoji mesta kakvo je Srebrenica.

"Polako će krenuti incidenti i to je neumitno, a nakon toga i teški sukobi koji će uvući Balkan u krvavo kolo", rekao je Izetbegović o tome šta bi mogo da se desi.

Izetbegović je rekao da je zato "preko zajedničkih prijatelja" balkanskih državnika - predsednika Turske i Rusije, Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina, tražio da kažu Dodiku da se ne upušta u avanturu kojom bi prešao "crvenu crtu".

Odgovarajući na pitanje novinara o odnosu Hrvatske prema BiH, Izetbegović je rekao da predsednica Kolinda Grabar-Kitarović preuveličava opasnost od povratnika iz ratova u Siriji i Iraku.

S druge strane, Izetbegović je procenio da postoji pritisak Hrvatske za afirmisanje koncepta "Herceg-Bosne" što je protumačio kao pokušaj da se neostvareni ratni cilj sprovede političkim sredstvima.

Hrvatska kao i Srbija, rekao je Izetbegović, isprobavaju koliko daleko mogu ići u odnosu prema BiH i time pokazuju nepoštovanje prema njoj.

"Valja nam se boriti za zaustavljanje tih i takvih tendencija i apetita. To su procesi", kazao je Izetbegović.

Bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine je rekao da ne očekuje da će međunarodna zajednica uskoro pokrenuti inicijativu za izmenu Dejtonskog sporazuma iako smatra da je on teret koji izaziva krize.

"Kroz te krize mi ćemo sazreti i za jedno pet do deset godina napraviti normalnu državu", procenio je Izetbegović.

IZVOR: BETA

Grupe demonstranata sukobile su se s policijom po završetku protesta na kojem je bilo oko 12.000 ljudi. Bacali su dimne bombe na policiju koja je uzvratila suzavcem.

Na drugom, večernjem protestu ispred Skupštine Grlke, demonstriralo je više od 3.000 policijaca, vatrogasaca i obalskih stražara, gnevnih zbog najavljenog smanjenja plata. Neki od njih su pokušali da se probiju u zgradu Skupštine.

Nove mere za stezanje kaiša uključuju još jedno smanjenje plata i penzija i povećanje poreza, što je koaliciona vlada Aleksisa Ciprasa prihvatila da bi od međunarodnih poverilaca dobila novu pozajmicu.

Danas je u centru Atine bilo više protestnih skupova sa hiljadama ljudi, koji ne žele da prihvate novo smanjenje plata i penzija, a jedna od sindikjalnih parola je bila "Ne novoj pljački plata i penzija".

Policijski sindikalisti okačili su veliki crni transparent pod crkvicom na stenovitom vrhu brda Likavitos u centru Atine, vidljivom iz Skupštine, na kojem je na nemačkom i grčkom pisalo: "Koliko vredi život grčkog policajca?"

Zbog generalnog štrajka javne bolnice su danas pružale samo hitnu pomoć, vozovi i brodovi nisu saobraćali, kao ni autobusi, trolejbusi, metro i tramvaji u Atini.

Sudovi su takođe bili zatvoreni, a nisu radili ni advokati i javni beležnici

Grčka zavisi od međunarodne pomoći od 2010. godine. Da bi dobila sredstva morala je da smanji plate, poveća poreze i sprovede reforme za povećanje budžetskih prihoda, ali je produbljena recesija izbrisala četvrtinu privrede, dok je skoro svaki četvrti zaposleni ostao bez posla.

U sklopu trećeg sporazuma o međunarodnoj pomoći, Grčka mora da sprovede niz temeljnih ekonomskih reformi da bi dobila pozajmice.

IZVOR: BETA

Pre uručivanja u predsedničkoj rezidenciji Vila Vodno, u kratkom obraćanju, Ivanov i Zaev su istakli da su otklonjene sve prepreke za dodeljivanje mandata lideru parlamentarne većine.

Zaev je rekao da je Ivanovu dao garancije parlamentarne većine, koju čine SDSM i albanske stranke DUI, Besa i Alijansa za Albance, da će nova vlada štititi i razvijati unitarnost Makedonije.

Prema Ustavu Makedonije, mandatar Zaev ima rok od 20 dana da parlamentu predloži sastav kabineta.

Četrdesettrogodišnji mandatar uveren je da će kao premijer Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.

"Garantujemo zaštitu ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Makedonije. Garantujemo poštovanje nacionalnih interesa i poboljšanje života svih gradjana. Garantujemo da će proces donošenja odluka biti u skladu sa osnovnim demokratskim principima i vladavinom prava ne dovodeći Makedoniju u potčinjen položaj od druge države", navedeno je, izmedju ostalog u izjavi koju je potpisao Zaev preuzimajući mandat za formiranje vlade

Zaev je rekao i da "Nijedan dokument, platforma ili akt suprostavljen gore navedenim stavovima ne može biti osnova za vođenje politike u Republici Makedoniji".

Predsednik Makedonije je imao ustavni rok do 19. maja da Zaevu dodeli mandat, nakon što ga je predsednik parlamenta Talat Džaferi 9. maja obavestio da je u Sobranju Makedonije formirana nova većina.

Ivanov je od početka marta odbijao da dodeli mandat tražeći od kandidata za mandatara u nekoliko navrata garancije parlamentarne većine za očuvanje unitarnosti Makedonije.

Čvrst stav da ne želi da dodeli mandat Zaevu makedonski predsednik je ublažio nakon sastanka sa visokim predstavnikom Stejt departmenta Hojtom Brajanom Jijem, 1. maja u Skoplju.

Zaev je ranije rekao da očekuje da će Makedonija novu vladu dobiti do kraja maja. SDSM je parlamentarnu većinu dogovorio sa tri albanske partije - DUI, pokretom Besa i Alijansom Albanaca.

Prvi mandatar nakon decembarskih izbora je bio lider VMRO-DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski koji, međutim, nije uspeo da postigne koalicioni dogovor sa albanskim partijama, pre svega s albanskom partijom DUI, inače, svojim dugogodišnjim partnerima u vlasti. VMRO-DPMNE ne priznaje izbor Džaferija za predsednika Sobranja i zalaže se za raspisivanje novih parlamentarnih izbora.

Ko je novi predsednik vlade Makedonije i šta ga čeka

Po obrazovanju ekonomista, Zaev je u politiku ušao 2003. kada je prvi put izabran za poslanika. Od 2005. do kraja 2016. bio je gradonačelnik Strumice u tri mandata, a povukao se pošto je u decembru 2016. ponovo izabran za poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima.

Na lidersku poziciju u SDSM, koji je pre njega vodio harizmatični Branko Crvenkovski, Zaev je došao u leto 2013. i tada niko nije verovao da će uspeti da konsoliduje partiju razjedinjenu brojnim izbornim porazima koje joj je u kontinuitetu nanosio politički protivnik, lider konzervativne nacionalističke VMRO DPMNE i tadašnji premijer Nikola Gruevski.

Nepune četiri godine kasnije, Zaev ne samo što će postati premijer Makedonije i najverovatnije poslati Gruevskog u opoziciju i političku istoriju, već je postao ikona mladih Makedonaca i Albanaca koji se zalažu za život u građаnskom društvu i bez međuetničkih tenzija. Političku karijeru Zaeva je nemoguće odvojiti od poltičke sudbine Nikole Gruevskog. Kao lider opozicije Zaev je objavio da je u Makedoniji godinama tajna služba prisluškivala više od 20.000 građana i to bez sudskog naloga što je tada, na početku 2015, u javnosti odjeknulo kao bomba.

Iako nije dobio najveći broj glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2016, Zaev je uspeo da formira parlamentarnu većinu sa albanskim partijama, što prethodno nije uspelo njegovom političkom protvniku Gruevskom. Tome su prethodile višemesečne opstrukcije VMRO DPMNE i predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, koji je odbijao da mu dodeli mandat.

Kao premijer Zaev će imati težak zadatak da sprovede reforme na kojima insisitra međunarodna zajednica, da približi zemlju EU i NATO, što očekuje velika većina makedonskih građana. Ali najvažnije za buduću vladu biće pre svega da uspostavi vladavinu prava i jednakost u društvu za sve građane što je bilo i glavno obećanje Zaeva u izbornoj kampanji.

Zaev je za sebe u jednom intervjuu spontano rekao da je dobar čovek. Te njegove reči bi moglo da potvrdi i njegovo ponašanje prilikom upada demonstranata u Sobranje Makedonije 27. aprila kada je odbio zahtev obezbeđenja da ga evakiuiše, jer kako kaže, nije hteo da napusti partijske kolege koji su fizički napale pristalice VMRO DPMNE. U danima nakon tih nemira rekao je da je spreman na pomirenje, ali je ponovio da svi koji su počinili krivična dela moraju da odgovaraju, jer svi moraju da budu jednaki pred zakonom.

Pre ulaska u politiku Zaev se bavio privredom, a VMRO DPMNE mu često prigovara da je na mestu gradonačelnika Strumice omogućavao poslove firmama čiju su vlasnici članovi njegove porodice. Jedina mrlja u dosadašnjoj karijeri mu je afera Global, u kojoj je bio osumnjčen da je kod izgradnje tog tržnog centra kroz javno-privatno partnerstvo nelegalno stekao milione evra. Tadašnji pedsednik Makedonije Branko Crvenkovski ga je abolirao u tom slučaju, smatrajući da slučaj ima političku pozadinu.

Zaev danas izričito negira da je tu bilo kriminala i ističe da je ponosan na taj posao, za koji tvrdi da je najbolji primer javno-privatnog partnerstva u Makedoniji. Za to prvo privatno-javno partnerstvo u Makedoniji je dobio nagradu Saveta Evrope, a opština Strumica je u vreme njegovog upravljanja bila dobitnik najvišeg državnog priznanja za ekologiju.

Rođen je 8. oktobra 1974. u Strumici. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta "Ćirilo i Metodije" u Skoplju 1997, gde je bio i na postdiplmskim studijama. Oženjen je i sa suprugom Zoricom ima dvoje dece, kćerku Aleksandru i sina Duška. Govori engleski jezik.

IZVOR: BETA

To je izjavio šef operativnog planiranja i procenjivanja KP-a za region Sever Miodrag Lekić.

"Vozilo je napušteno i zapaljeno, u selu Baziće, u opštini Leposavić. Potraga za samim napadačima se nastavlja", potvrdio je on za Kosev.

Integrisani prelaz Jarinje, u blizini Leposavića, otvoren je za saobraćaj nakon što je pokušana pljačka vozila firme Henderson, koje je prevozilo novac, a počinioci su otvorili paljbu na pripadnike policije, prenosi portal Kosev, navodeći da u pucnjavi nije bilo povređenih.

"Završen je uviđaj. Saobraćaj na prelazu Jarinje je normalizovan i pušten u oba pravca. I dalje se primenjuje operativni plan 'čelični prsten' u okviru kojeg nastavljamo sa određenom kontrolom vozila, lica i blokadom putnih pravaca, u cilju potrage za osumnjičenima, a u delovima magistralnih puteva na Kosovu gde mi procenimo da su oni pobegli", rekao je Lekić.

On nije mogao da potvrdi informaciju agencije Kosovapres da se u vozilu koje je prevozilo novac - nalazilo milion evra, navodeći da Kosovska policija trenutno nema potvrdu koliko je novca bilo, te i da je to deo istrage.

Pokušaj pljačke dogodio se na svega dvadesetak metara od samog punkta, u trenutku primopredaje novca koji je iz pravca centralne Srbije trebalo da bude prebačen na Kosovo, preneo je Kosev.

Pretpostavlja se da su u kombiju krajsler bile dve osobe koje su pod pretnjom oružjem pokušale da uzmu novac.

Tom prilikom, jednom pripadniku firme Henderson oduzet je pištolj, koji su napadači prilikom bega najverovatnije odneli sa sobom.

Oštećenja na vozilu firme Henderson nema, policija je, takođe, uzvratila sa najmanje dva metka, a osumnjičeni su vozilom pobegli u pravcu Kosova i za njima se intenzivno traga.

O incidentu obaveštena i Kancelarija za KiM

Narodna banka Srbije saopštila je da je, neposredno po prelasku administrativnog prelaza “Jarinje”, izvršen oružani prepad na vozilo za prevoz vrednosti, kojim je transportovan novac za potrebe ekspozitura domaćih banaka na KiM.

Zahvaljujući prisebnoj i brzoj reakciji radnika NBS, kao i radnika kompanije koja vrši obezbeđenje transporta na području KiM, pokušaj oružane pljačke je osujećen i izbegnute su teže posledice, naodi se u saopštenju.

O incidentu je obaveštena i Kancelarija za KiM, koja je preduzela odgovarajuće proceduralne korake na daljem tretiranju ovog neželjenog slučaja, dodaje se.

IZVOR: B92

Vence su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i gradski menadžer Goran Vesić.

"Vojvoda Radomir Putnik je najistaknutiji deo jedne pobedničke i beskrajno hrabre generacije. On je modernizovao srpsku armiju, uveo u nju pravila tada modernog sveta, ali važnije od svega sačuvao njen slobodarski duh i njenu nepokolebljivu želju da se za slobodu bori", rekao je Vulin novinarima nakon polaganja venaca.

Kako je dodao, vojvoda Putnik je predstavnik najslavnije generacije u istoriji našeg naroda i čovek koji slobodu nije dao ni za šta.

"Nažalost, svoj život je završio bolestan, daleko od Srbije. Nije dočekao da vidi kako se srpska armija pobedonosno vraća u Srbiju, ali bez njega, bez njegovog rada, komande, bez njegovog života posvećenog toj armiji i toj zemlji ne bi bilo ni pobednonosnog povratka ni te velike generacije", naveo je Vulin.

Prema njegovim rečima, vojvoda Putnik je bio vrhunski profesionalac i jedan od najvećih vojnih stratega svoga vremena.

"Generacija Radomira Putnika nije mogla da bira kada će se boriti, ali je izbarala za šta će se boriti, za slobodu iznad svega baš kao i naša generacija. Nismo mogli da biramo ratove u kojima ćemo učestvovati, nismo mogli da biramo kada ćemo ih voditi, ali smo ih vodili zato što smo želeli slobodu", naglasio je Vulin.

Vesić je rekao da je vojvoda Putnik jedna od najznačajnijih ličnosti naše istorije i da je lepo što se obeležavaju godišnjice vezane za njegov život.

Vesić se zahvalio ministru Vulinu i njegovom ministarstvu sa kojim, kako je dodao, "grad Beograd ima zaista dobru saradnju kada je u pitanju obeležavanje važnih događaja iz istorije našeg naroda".

"Podsećajući se velikih ljudi kao što je vojvoda Putnik koji je teško bolestan organizovao povlačenje srpske vojske preko Albanije, koji je umro ne dočekavši da vidi slobodnu Srbiju pokazujemo poštovanje prema našoj prošlosti, a narodi koji se ne sećaju prošlosti nemaju pravo na budućnost", istakao je Vesić.

Vence su, osim Vulina i Vesića, položili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, potomci vojvode Radomira Putnika, predstavnici nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremoniju obeležavanja stogodišnjice smrti vojvode Putnika organizovao je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.

Radomir Putnik, rođen 24. januara 1847. godine u Kragujevcu, bio je srpski vojskovođa, vojvoda, načelnik Glavnog đeneralštaba Vojske Kraljevine Srbije u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Vojničko zvanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih prekomandi i napredovanja u službi, 1903. godine postavljen je za načelnika Glavnog đeneralštaba.

Tvorac je moderne srpske vojske - u okviru školovanja i obuke oficira uveo je rešavanje taktičkih zadataka, vojsku je osavremenio novim naoružanjem i na ključna mesta postavio talentovane oficire.

Od 1912. do 1916. godine nalazio se na položaju načelnika Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke 1912. godine postao je prvi srpski visoki oficir sa počasnim činom vojvode.

Sa grčkog ostrva Krf 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu, u Francuskoj, gde je i preminuo 17. maja 1917. godine.

IZVOR: B92

Čak i ako do toga ne dođe, kako kažu sagovornici “Danasa“, već duže vreme se radi na osnivanju udruženja te će i formalno ono biti registrovano vrlo brzo.

Međutim, novinari beogradskog lista među bliskim saradnicima Saše Jankovića u utorak nisu uspeli da dobiju potvrdu ovih informacija.

Kako se navodi, prema zakonskoj proceduri na osnivačkoj skupštini trebalo bi da se usvoji statut udruženja, sačini zapisnik, biraju prvi organi i odredi struktura udruženja, te se da ovlašćenje onome ko će zvanično podneti zahtev za registraciju Agenciji za privredne registre.

Izvori “Danasa“ nisu mogli da kažu kako će se udruženje zvati, jer ili je ono stroga tajna ili se oko njega još nije postigla saglasnost.

Osim toga, sagovornici “Danasa“ ne isključuju mogućnost i da su svi neophodni dokumenti za registraciju već spremljeni i da će registracija biti urađena vrlo brzo, a da se za nedelju sprema javno objavljivanje registrovanja udruženja.

Kako su mediji već pisali, u budući pokret bi trebalo da budu uključeni gotovo svi oni koji su učestvovali u kampanji Saše Jankovića za predsedničke izbore - akademik Dušan Teodorović, profesorka u penziji Srbijanka Turajlić, članica Nove stranke Marinika Tepić, lider NS Zoran Živković i mnogi drugi.

Proslavljeni trener Dušan Ivković izjavio je ipak u intervjuu za “Nedeljnik“ da neće biti deo Jankovićevog pokreta.

"Neko kaže da sam imao politički angažman. Nisam siguran da li sam se politički angažovao. Ja sam samo podržao Sašu Jankovića. Ovih dana sam mu rekao kao velikom prijatelju, da mi ne zameri, ali da me ne planira u upravna tela njegove organizacije", rekao je Ivković.

Prema saznanjima “Danasa“ udruženje građana će neko vreme imati tu formu, a vremenom bi prema planu trebalo da preraste u političku stranku.

Beogradski list piše da su “svi u udruženju su svesni da je formiranje stranke veoma ozbiljan posao koji zahteva i puno para“.

Mediji su pisali i da će udruženje bivšeg ombudsmana imati predsedništvo, izvršni odbor i skupštinu, kao i lokalne odbore po Srbiji, znači gotovo sve atribute stranke.

Janković je nedavno na svom Tviter profilu pozvao svoje pratioce da predlože ima za, kako je rekao, "politički pokret društvene pravde i vladavine prava koji će nam vratiti dostojanstvo i osmehe na lica".

Među predlozima našli su se Pokret slobodnih građana Srbije, Buđenje, Front slobodnih ili samo Sloboda, Pokret građana Srbije, Pokret za normalnu Srbiju (PONOS), Pokret za slobodnu Srbiju...

IZVOR: DANAS

Pogoršanje bezbednosne situacije zabrinulo je rukovodstvo opštine, kao i nevladin sektor.

Inače, prema izveštaju policijske stanice Severna Mitrovica, u prvom tromesečju ove godine zabeleženo je 87 krivičnih dela, 27 slučajeva je rešeno, a za ostale je istraga u toku.

Iz policije kažu da je situacija pod kontrolom, ali da odgovornost ne snosi samo policija, već i društvo, dok u civilnom sektoru, kako se navodi, bezbedonosna situacija na teritoriji ove opštine, daleko je od zadovoljavajuće.

"Nažalost imamo veliki broj nerešenih slučajeva, koje policija nije uspela da procesuira, tako da mi imamo incidente, ali ne vidimo da su institucije nešto uradile i nekog počinoca kaznile i na taj način poslale poruku da rade svoj posao. Kad kažem institucije mislim na policiju i sudski sistem", kaže Aleksandar Stojanović, direktor NVO CRLS.

Rukovodstvo opštine Severna Mitrovica je takođe zabrinuto zbog incidenata koji su se desili poslednjih dana.

"Ono što mi kao lokalno rukovodstvo možemo da uradimo je da inisitiramo na sve nadležne institucije da pomognu kosovskoj policiji, kako bi se nivo bezbednosti povećao u samoj opštini. Što se tiče bezbednosti, situacija je uopšteno krhka zbog svih tih političkih dešavanja. Još jednom se dokazalo da su na mestu sva insistiranja gradonačelnika Rakića da se mora voditi računa kada je bezbjdnost u pitanju, da se mora dati prioritet miru i stabilnosti svih zajednica koje žive ovde", kaže Adrijana Hodžić, šefica administracije u opštini Sjeverna Mitrovica.

Za poslednji incident u Severnoj Mitrovici kada je Srbin ubio Bošnjaka, iz policije poručuju da se ubistvo desilo verovatno iz nehata.

"Najverovatnije se radi o ubistvu iz nehata, istraga je u toku, ali kao teško ubistvo je razrešeno od policijske istražne jedinice na nivou regiona uz konsultaciju državnog tužioca. Preuzeli smo neke posebne korake u sprovođenju operativnog plana, pojačane su bezbedonosne mere u tim zonama u kojima se pojavljaju incidenti, međutim, policija ne može sama da sprovede te mere, zato molimo javnost odnosno društvo i institucije da daju svoj doprinos u rešavanju i sprečavanju incidenata", rekao je Besim Hoti, portparol Policije Kosova za region Mitrovice.

IZVOR: TANJUG

Kako navode, Marović se nije odazvao na poziv za izdržavanje tri godine i devet meseci zatvorske kazne.

Naredbi za izdavanje poternice prethodila je naredba za prinudno privođenje, jer se bivši predsednik Srbije i Crne Gore već duže nalazi na lečenju u Beogradu.

"Naredba je izdata radi pronalaska i dovođenja osuđenog Svetozara Marovića na izdržavanje izrečene mu jedinstvene kazne zatvora od tri godine i devet meseci u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija - Spuž, po pravosnažnoj presudi Višeg suda u Podgorici zbog počinjenih krivičnih dela: dva produžena krivična dela zloupotreba službenog položaja putem podstrekavanja izvršenog na organizovan način i produženog krivičnog dela izvršenog na organizovan način", saopštio je ranije predsednik Osnovnog suda u Kotoru Branko Vučković.

U rešenju predsednika kotorskog suda Branka Vučkovića piše da Marović nije toliko bolestan da ne može izdržavati zatvorsku kaznu.

Osim na robiju, Marović je sporazumnim priznanjem krivice pristao i da državi vrati oko milion evra i uplati sto hiljada evra novčane kazne.

Marović je priznao Tužilaštvu da je bio na čelu kriminalne grupe koja je u projektima "Jaz", "TC Plaza", "Kopirajt", "Krapina", "VTE", "Bulevar" i "Prijevor" nanela višemilionsku štetu opštinskom budžetu.

Na početku istrage kategorično je negirao krivicu, ali je nakon nekog vremena prihvatio navode Tužilaštva da je bio vođa kriminalne grupe koju su činili bivši čelnici opštine Budva i njihovi saradnici, a koja je nezakonitim radnjama nanela višemilionsku štetu opštinskom budžetu.

IZVOR: TANJUG

Izveštaj za Srbiju je objavljen danas i u njega je imao uvid novinar radija Slobodna Evropa.

U njemu piše još i da bi Srbija takođe trebalo da usmeri pažnju na nasilje protiv romske i LGBT populacije, ali i da je na snazi retorika koja podseća na devedesete.

Komisija koju je osnovao Savet Evrope navodi da je od prethodnog izveštaja 2010. godine Srbija napravila značajan napredak na brojnim poljima, ali i da je mnogo toga ostalo da se uradi na planu govora mržnje i zaštite prava manjina.

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), koja uprkos reči komisija u imenu nije telo Evropske unije već SE, još navodi da je primetan napredak koji je Srbija uložila na planu antidiskriminacijskog zakonodavstva, suočavanja sa ratnom prošlošću i poboljšanja položaja Roma, ali da država još uvek treba mnogo toga da uradi u borbi protiv govora mržnje i rasizma među sportskim fanovima, kao i da unapredi krivično gonjenje ratnih zločina.

Među pomake Komisija je uvrstila i regrutovanje većeg broja policajaca albanskog porekla, te činjenicu da Strategija protiv diskriminacije obezbeđuje legislativu za ozakonjenje istopolnih brakova.

Komisija Saveta Evrope sa zadovoljstvom konstatuje da su mediji u Srbiji prepoznali svoju ulogu oruđa propagande tokom devedesetih godina. U izveštaju se podseća da je Radio-televizija Srbije 2011. godine uputila izvinjenje gledaocima zbog uloge koju je ova kuća imala u poslednjoj deceniji 20. veka.

ECRI kao pozitivan primer navodi i da su parlament i predsednik države uputili izvinjenje zbog masakra u Srebrenici. Ipak, ECRI žali zbog činjenice da nijedna od ove dve institucije nije priznala srebrenički masakr kao genocid, što stoji u presudama međunarodnih sudova.

U izveštaju se takođe konstatuje da krivično gonjenje odgovornih za genocid i druge ratne zločine napreduje sporo. Visokorangirani zvaničnici još uvek nisu procesuirani i mnogi ratni zločini ostali su nekažnjeni.

"Politički lideri bi trebalo da zvanično priznaju da je masakr počinjen u Srebrenici genocid“, kaže Kristijan Ahlund, predsedavajući ECRI. "To priznanje, kao i transparentna istraga svih slučajeva nasilja je apsolutno neophodna kako ljudi iz različitih etničkih zajednica ne bi živeli u strahu od zastrašivanja i novog talasa zločina iz mržnje", dodaje Ahlund.

Među ostalim negativnim aspektima koji su zabeleženi u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije je kontinuirani porast govora mržnje u javnom diskursu, prenosi radio Slobodna Evropa.

Političari i mediji koriste zapaljiv, pežorativni i nacionalistički jezik, a tenzije u regionu znatno su porasle. Javni diskurs podseća na situaciju uoči ratova devedesetih, navode stručnjaci ECRI i napominju da se ovakav govor sve više širi posredstvom interneta, ali i preko huliganskih grupa.

Zbog toga su, navode potpisnici izveštaja, potrebne još odlučnije akcije protiv govora mržnje koji šire rasističke organizacije i, naročito, fudbalski navijači. ECRI daje preporuku vlastima da zabrane rasističke navijačke grupe.

Ovo pitanje je izuzetno važno, s obzirom na ulogu koju su rasističke i nasilničke navijačke grupe imale tokom izbijanja ratova u regionu, navodi se u izveštaju.

Raspirivanje mržnje protiv grupa koje žive izvan Srbije nije regulisano po članu 317 Krivičnog zakona, a ni učestvovanje u aktivnostima rasističkih grupa nije uvek kažnjavano, navodi ECRI. Sistem (samo)regulacije medija ne funkcioniše dobro. Savet za štampu je suviše slab, a operateri društvenih mreža ne sprečavaju niti uklanjaju govor mržnje, navodi se još u izveštaju.

O LGTB zajednici i Romima

Izveštaj, pozivajući se na zvanične statistike, navodi da od 2010. do 2016. uočljivo smanjenje nasilja nad seksualnim manjinama. Vlasti u Srbiji su novim zakonskim odrebama unapredile zaštitu od zločina iz mržnje, čime se nasilje nad LGBT populacijom uzima kao otežavajuća okolnost, podseća se u izveštaju.

Krivični zakon takođe štiti pojedince i organizacije koji promovišu jednakost, a Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno zabranjuje govor mržnje. Institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti dobila je dodatno osoblje i odgovarajuća ovlašćenja.

Međutim, u izveštaju se navodi da se veliki broj prekršaja ne prijavljuje policiji, kao i da policijski službenici nisu uvek otvoreni za primanje žalbi, naročito od LGBT i romske populacije.

Visok nivo nasilja nad homoseksualcima i transseksualcima posebno postaje vidljiv uoči Parade ponosa, konstatuju potpisnici izveštaja.

ECRI pohvaljuje to što je veliki broj romske populacije dobio lična dokumenta i što je povećano uključivanje romske dece u obrazovni sistem. Prema izveštaju UNICEF, na koji se poziva i Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, broj Roma bez ličnih dokumenata smanjen je sa 30.000 na 2.000.

Međutim, u izveštaju se navodi da država nije implementirala različite strategije i akcione planove koji se tiču romske populacije, kao i da je nasilje nad Romima u Srbiji kontinuirano.

Komisija ukazuje i da svega šest procenata romske dece pohađa predškolske ustanove, a svega 46 posto završi osnovnu školu. Na važnim mestima u javnim službama nije zaposlen niti jedan Rom, stoji u izveštaju.

Komisija Saveta Evrope navodi i da se ulažu nedovoljni napori da se unaprede uslovi života za romsku populaciju, a kao ilustraciju navodi podatak da su 72 procenta od svih romskih naselja i dalje neformalna.

Zločini iz mržnje prema romskoj populaciji i izveštavanje o tome u medijima i dalje predstavlja veliki izazov za vlasti u Srbiji, konstatuje se u izveštaju.

Izveštaj daje čitav niz preporuka srpskim vlastima. Vlasti bi trebalo da usvoje i sprovedu zakone koji zabranjuju govor mržnje. Kroz zakonodavstvo, vlasti bi trebalo da zaposle proporcionalan broj pripadnika romske i drugih manjinskih grupa u javnom sektoru.

Izveštaj, usvojen 22. marta, nastao je tokom boravka predstavnika ECRI u Srbiji i obuhvata period do decembra 2016. godine.

ECRI predstavlja nezavisno telo za praćenje ljudskih prava. Čine je nezavisni i nepristrasni članovi koji imaju iskustva u bavljenju temama kao što su rasizam, ksenofobija, antisemitizam i netolerancija.

IZVOR: RADIO SLOBODNA EVROPA

Na sednici će biti razmatran redovni tromesečni izveštaj Generalnog sekretara UN Antonija Gutereša posvećen radu Unmika i situaciji na Kosovu i Metohiji od 16. januara do 15. aprila.

Ministarka Kuburović će izneti mišljenje i stav Srbije povodom novog izveštaja Unmika o stanju na KiM i izneti stav Vlade Srbije povodom određenih političkih dešavanja između Beograda i Prištine, saopštilo je Ministarstvo pravde.

Gutereš je u izveštaju ocenio je da je protekli period na Kosovu i Metohiji obeležen događajima koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištine i izrazio zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu kao i zbog nedostatka primene postignutih sporazuma.

"Praktična primena sporazuma iz dijaloga bila je ekstremno spora. Nikakvi konkretni koraci nisu učinjeni na uspostavljanju Zajednice srpskih opština", naveo je između ostalog Gutereš u izveštaju objavljenom na sajtu svetske organizacije.

Kao primer događaja koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištine, Gutreš je izneo inicijativu za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku i pretnje Dauta Haradinaja etničkim čišćenjem Srba ukoliko sud u Kolmaru izruči njegovog brata Ramuša Srbiji.

"Javni predlog da se Kosovske bezbednosne snage tranformišu u oružane snage zakonskim amandmanom umesto ustavnim promenama izazvao je kontroverzu", a ta inicijativa je naišla na "snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednice, a posebno SAD i NATO," naveo je Gutereš.

On je dodao i da je 7. aprila Daut Haradinaj član kosovske Skupštine iz Alijanse za budućnost Kosova i brat Ramuša Hardinaja "zapretio ratom i etničkim čišćenjem" Kosova ukoliko njegov brat bude prebačen u Beograd i istakao da su njegove izjave ozbiljno uznemirile srpsku zajednicu na KiM i naišle na snažnu osudu medjunarodne zajednice, kosovskog predsednika i Unmika.

Prema njegovim rečima, razlog za ozbiljnu zabrinutost predstavlja i porast nacionalizma, a reči i akcije koje potpiruju međunaconalne podele ne doprinose poboljšanju života ljudi ili stabilnosti u regionu.

Kada je reč o povratku raseljenih, generali sekretar UN je izrazio žaljenje što taj proces i dalje nailazi na otpor na lokalnom nivou uz opstrukciju u regionu Istoka.
"Pozivam političke lidere da učine aktivniji napor da smanje taj otpor i spreče da lažne priče zamagle percepciju i iskrive činjenice. Iako su povratnici poznati i unapred provereni od strane kosovskih vlasti, neki funkcioneri se i dalje ponašaju neodgovorno podstičući neosnovane glasine o njima", ukazao je Gutereš.

On je ujedno podsetio sve strane da je sudbina mnogih nestalih još uvek nerešena, istakavši da pružanje odgovora porodicama koje su predugo čekale ostaje humaniterni prioritet i zahteva rešenost zvaničnog rukovodstva obe strane.

Prema ranijim najavama, očekuje se da će Kuburovićeva na sednici istaći da je Srbija posvećena očuvanju mira i stabilnosti i opredeljena za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali da neće ostati nema na pretnje koje dolaze od albanskih političkih lidera, velikoalbanskih lobista i onih koji se protive osnivanju Specijalnog suda za procesuiranje zločina koje su počinili pripadnici OVK.

IZVOR: TANJUG

Ministarka pravde Nela Kuburović upozorila je SB UN na neprihvatljiv manir Prištine da se dijalog tretira kao sredstvo ucene prema srpskoj strani i Evropi.

Srbija, istakla je ministarka, uprkos brojnim izazovima, nastavlja da konstruktivno, odgovorno i posvećeno učestvuje u dijalogu, radi rešavanja otvorenih pitanja u statusno neutralnom okviru i doprinosa stabilizaciji prilika i stvaranju uslova za nesmetani napredak regiona Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

Kuburovićeva je ukazala da je ovakav stav Prištine kulminirao početkom marta, kada je kosovska skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine.

Usledile su, podsetila je, i otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. "velike Albanije" u slučaju da njihove ambicije u pogledu evro-integracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri.

"Uprkos tome da dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, ni u proteklom periodu nije bilo značajnijih pomaka na tom planu", navela je i dodala da problem neće rešiti tek pokoja uzgredna javna kritika upućena Prištini.

Potrebno je, kazala je, da se čuje ujedinjeni glas naših evropskih partnera i članica SB o neophodnosti da Priština što skorije izvrši svoje obaveze po pitanju ZSO.

Kuburovićeva je istakla da ono što se dogovori nije i ne može biti mrtvo slovo na papiru. "Više nisu dovoljne prazne reči, potrebna su konkretna dela", navela je.

Srbija je, kazala je ministarka, iskreno posvećena očuvanju mira i primarno zainteresovana da se sačuvaju životi i imovina svih stanovnika Pokrajine i stvore uslovi za održivi povratak interno raseljenih lica.

Ukazala je, međutim, da je aktuelna situacija na KiM daleko od toga, na šta, kako je rekla, ukazuje i izveštaj generalnog sekretara.

Problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica, kao i intenzivna antisrpska kampanja doprineli su, istakla je, održavanju konstantnog nivoa etnički motivisanih napada na Srbe.

U prilog tome je kao eklatantan primer navela nedavne, kako je rekla, užasavajuće pretnje poslanika Alijanse za budućnost Kosova Dauta Haradinaja da, ukoliko postupak protiv njegovog brata Ramuša Haradinaja ne bude po volji Albanaca, na KiM neće preostati da živi nijedan Srbin.

Primetila je da je za pohvalu reakcija koja je s tim u vezi usledila od šefa Unmika Zahira Tanina, ali je dodala da pravosudni sistem na KiM ne sme ostati nem pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba.

"Istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima. Porazna je činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog ubice za oko 1.000 ubijenih Srba u periodu posle završetka sukoba do danas. To ne može biti put za istinsko pomirenje već samo za predstavu o pomirenju u režiji promotera kosovskog projekta", istakla je dalje Kuburovićeva.

Nekažnjivost za počinjene zločine se ne sme dozvoliti ni tolerisati, rekla je i istakla da je ovo ozbiljan test za celokupno članstvo UN, da pokažemo da su pravo i pravda iznad politike i da su sve žrtve jednake u svom stradanju.

"Upravo zbog toga Srbija smatra sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku francuskog suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Ramuša Haradinaja koji je osumnjičen za najteže ratne zločine", istakla je ministarka pravde i dodala da Sud pritom nije naveo nijednu činjenicu kojom dokazuje da nisu ispunjene pretpostavke iz Evropske konvencije o ekstradiciji, iz 1957, a koju su ratifikovale Francuska i Srbija.

Ova odluka Suda, navela je, predstavlja povredu univerzalnog principa međunarodnog prava o sprečavanju nekažnjivosti ratnih zločina, a posebno je neprihvatljiva i neosnovana konstatacija da bi ekstradicija Ramuša Haradinaja Srbiji imala izuzetno teške posledice po njega.

"Zločini i nečuvena zverstva nad civilima srpske nacionalnosti, ali i Albancima koji im nisu bili podobni, počinjeni od terorističke organizacije OVK, čiji je jedan od vođa bio i Ramuš Haradinaj, su u najmanju ruku zastrašujući. Užasna su svedočanstva o brutalnim i višestrukim silovanjima, torturi, batinjanima, mučkim ubistvima od pripadnika OVK", rekla je Kuburovićeva.

Poručila je da se varaju svi oni koji smatraju da je odluka francuskog suda pobeda kosovskih Albanaca.

"Nije to pobeda kosovskih Albanaca već pobeda zločina, i nije to naš poraz, već poraz prava i pravde. Naša je moralna i svaka druga obaveza da, pre svega zbog žrtava, nastavimo svoju borbu za pravdu i istinu. Od toga nećemo odustati jer naše žrtve nisu manje vredne", navela je.

A upravo je to, kazala je, poruka koju šalju oni koji su ovakvu, politički motivisanu, odluku doneli ali i oni koji su zločinca Ramuša Haradinaja u Prištini dočekali vatrometom - da ubijanje Srba nije i ne treba da bude kažnjivo.

Albanski politički lideri u Prištini bi, poručila je, konačno trebalo da shvate da je i kažnjavanje ratnih zločinaca deo procesa normalizacije odnosa, i da stajanje na stranu čoveka za kojeg se osnovano sumnja da je činio zločine protiv Srba, Roma, ali i svojih sunarodnika, samo doprinosi produbljivanju međunacionalnog jaza na KiM, a one koji tamo žive udaljava od vladavine prava i demokratskog društva.

"Kao da nisu bili dovoljni zločini počinjeni 1998-99. godine, Ramuš Haradinaj nastavlja da preti nasilnim oduzimanjem teritorije Srbije i nasilnim prekrajanjem njenog Ustava, uz poziv da SAD pruže pomoć, jer će u suprotnom Albanci sami „završiti posao između Srbije i Kosova“", istakla je Kuburovićeva.

Ona je ukazala da je na KiM sve počelo od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera, koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira zlodela počinjena od strane tzv. "Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK).

Istakla je da je Voker, tada na čelu Kosovske verifikacione misije OEBS bio dužan da postupa objektivno i nepristrasno, ali je da je zloupotrebio svoj mandat i misiju OEBS-a radi ostvarivanja ciljeva koji su danas razotkriveni i sastoje se u formiranju nezavisnog „Kosova“ i „velike Albanije“.

Navela je da Verifikaciona misija na čijem je čelu bio Voker nikada nije delovala u punom sastavu i svi verifikatori su povučeni neposredno pred agresiju na SRJ, na osnovu odluke Vilijama Vokera od 20. marta 1999.

Neostvarivanje misije OEBS-a i vršenje velikog pritiska na Helenu Rantu da svoj forenzički izveštaj modelira prema željama Vilijama Vokera, slanje lažnog izveštaja o navodnom masakru civila u selu Račak, sami za sebe, a posebno u kontekstu nedavnih izjava Vokera o planu stvaranja „velike Albanije“ jasno govore da je delovao na način koji predstavlja zloupotrebu mandata OEBS-a a time kršenje rezolucije SB 1203 (1998), rekla je Kuburovićeva.

"U tom kontekstu, uloga Vilijama Vokera se ne može okarakterisati na drugi način do korišćenje pozicije u jednoj respektabilnoj međunarodnoj organizaciji (OEBS-u) kako bi se stvorili politički uslovi za donošenje odluke o agresiji na SRJ", rekla je Kuburović i dodala da to potkrepljuje i nedavna izjava Viktorije Nuland koja potvrđuje da su SAD dvadeset godina ulagale u nezavisnost „Kosova“.

Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN, rekla je Kuburovićeva.

Podsetila je da je odluka o upotrebi oružane sile protiv SRJ doneta i izvršena bez autorizacije SB, od istih onih zemalja koje se i danas zalažu za priznavanje kosovske nezavisnosti, čime su, kako je istakla, prekršena suverena prava Srbije, što podriva autoritet SB i njegovu ulogu u ostvarivanju osnovne dužnosti očuvanja mira i bezbednosti.

"Protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila je prvenstveno na osnovu izveštaja Vilijama Vokera, iako na KiM 1998-1999 godine nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca", rekla je Kuburovićeva.

Podsetila je i da je u isto vreme u kome je Voker bio na čelu Verifikacione misije, primera radi, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova (12.01.1999) u jednom dopisu sudu u Triru ukazalo da operacije jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti nisu bile usmerene na kosovske Albance kao etničku grupu, već na militantne protivnike i njihove navodne sledbenike.

Stanovište o navodnoj „humanitarnoj intervenciji“ na KiM, nije bilo stanovište SB niti bilo kog kredibilnog tela, konstatovala je Kuburovićeva i ukazala da su činjenice koje leže u osnovi kvalifikacije da je potrebna vojna intervencija u to vreme bile sporne i prilagođene potrebama NATO-a da započne oružanu agresiju protiv SRJ.

"Agresija na SRJ je rezultirala velikim razaranjima, stradanjima, kao i proterivanjem ogromnog broja srpskog i drugog nealbanskog stanovništva sa teritorije KiM. Danas činjenice jasno potvrđuju da se protiv Srbije delovalo planski, sračunato, a ne radi zadovoljavanja međunarodne pravde", istikla je Kuburovićeva.

Ona je upozorila da je na KiM i dalje na delu veoma rasprostranjena sistematska ugroženost ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica.

"Brojni su incidenti koji potvrđuju da je bezbednost na KiM i dalje nestabilna i podložna opasnosti od eskalacije nasilja, pri čemu su po pravilu najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama. Ovom pitanju bi u izveštajima generalnog sekretara trebalo posvetiti veću pažnju", istakla je Kuburovićeva.

Kao potvrdu toga ona je navela da se u proseku beleži 10-15 etnički motivisanih napada mesečno, što je praćeno i konstantno prisutnom kampanjom zastrašivanja Srba, pri čemu vinovnici ostaju nekažnjenjeni.

Kao primer je navela protest grupe Albanaca u selu Ljubožda kod Istoka, gde se nedavno vratilo 13 srpskih porodica, što je, kako je istakla, dokaz da KiM mora da pređe još dug put do multietničkog društva u kojem će svi stanovnici biti tretirani jednako.

Ministarka je konstatovala da odsustvo odgovarajuće institucionalne reakcije predstavlja prećutno prihvatanje, pa čak i podršku nastavku ovakve prakse.

"Ne može biti skladnog suživota na području na kome se beleži niža stopa povratka raseljenih nego na najkrvavijim postkonfliktnim područjima od svega 1,9 odsto", rekla je.

Napominjući da se više od 200.000 interno raseljenih nalaze u centralnoj Srbiji, Kuburović je ukazala da su ključne prepreke povratku stalni napadi na srpske i druge nealbanske povratnike, pljačke, skrnavljenje kulturnog i verskog nasleđa, politički motivisani krivični postupci protiv raseljenih lica, kao i nemogućnost ostvarivanja prava na povraćaj imovine.

"Poseban izazov bezbednosti u našoj južnoj Pokrajini je u proteklom periodu predstavljao i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma", navela je Kuburovićeva.

Istakla je i da se Srbija oštro protivi uspostavljanju oružanih snaga na KiM suprotno rezoluciji SB UN 1244 (1999) i Ustavu Srbije, te dodala da nastojanja u tom pravcu predstavljaju ništa drugo do pokušaj podsticanja novih tenzija i to u izuzetno osetljivom momentu.

U daljem obraćanju Kuburovićeva je rekla da dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, Srbija smatra najprikladnijim sredstvom za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na KiM, ali i važnim mehanizmom za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u našem regionu.

Ukazala je, međutim, da dijalog u aktuelnom momentu ne donosi rezultate u meri u kojoj bi to mogao zahvaljujući nekonstruktivnom stavu Prištine i evidentnom nedostatku volje da se dogovoreno sprovede.

"Da bi dijalog bio istinski svrsishodan ne sme biti zloupotrebljavan kao platforma za nametanje interesa jedne strane na bazi nerealnih očekivanja Prištine da normalizacija ne može da predstavlja ništa drugo do priznanje njene jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Srbije", navela je ona.

I ovog puta Kuburovićeva je u ime Srbije apelovala na države koje nisu priznale kosovsku nezavisnost ostanu dosledne u svom principijelnom poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN, a one koji su to učinile da svoje odluke preispitaju.

Kuburovićeva je istakla da Srbija pridaje izuzetan značaj radu UNMIK i smatra da su Misiji UN neophodni adekvatni, pojačani kadrovski i finansijski kapaciteti kako bi mogla da odgovori svim zahtevima u implementaciji svog mandata. Istovremeno smo svesni da misija radi u okruženju koje joj nije naklonjeno, često uz izraženu netrpeljivost albanske zajednice.

"U tom kontekstu shvatamo i pristup UNMIK da situaciju na terenu nastoji da predstavi umerenijim tonovima, uz uzdržavanje od ocena koje bi neizostavno morale da budu veoma kritičke prema Prištini, što može da vodi i pogrešnim i pojednostavljenim zaključcima", zaključila je Kuburovićeva.

IZVOR: TANJUG

Suprotstavljeni stavovi ambasadora država članica SB

Raspravu ambasadora država članica SB UN o situaciji na KIM obeležili su suprotstavljeni stavovi.

Različiti stavovi izraženi su o potrebi daljeg angažovanja Unmika, statusu i napretku Kosova ali i jednoglasan poziv na nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Dok su predstavnici Rusije i Kine istakli potrebu daljeg snažnog angažovanja Misije UN na Kosovu, SAD i zapadne zemlje su ocenile da je Unmik potrebno postepeno gasiti, a izveštaje o KiM prorediti.
Predstavnik Rusije u UN Vladimir Sofronkov upozorio je da je dijalog Beograda i Prištine već mesecima u ćorsokaku, da su odnosi između Beograda i Prištine pogoršani i da nema poverenja, a odsustvo pritiska Brisela vodi ka tome da Priština radi šta hoće i ne bira reči.

Takođe, rekao je on, neprihvatljivo je prebacivati odgovornost za situaciju u dijalogu na Srbiju, jer je situacija obrnuta.

Safronkov je, takođe, upozorio da je formiranje vojske Kosova u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, kao i da su odluke kosovskog parlamenta u vezi procesa protiv Ramuša Haradinaja u Francuskoj, jednako opasne.

To je, prema njegovim rečima, ilustracija duplih standarda kada je reč o stranama u sukobu u bivšoj Jugoslaviji.

"Nismo iznenađeni odugovlačenjem istraga o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova", rekao je Safronkov, podsećajući da je od izveštaja Dika Martija prošlo više od šest godina.

Euleks mora da osigura nepristrasan pristup procesima, što, kako je rekao, Haški tribunal nije uspeo da uradi, podsrtivdši da je Haradinaj pred tim sudom dva puta oslobođen, a poznato je koliko svedoka protiv njega nestalo ili nastradalo.

On ukazuje da politička kriza u pokrajini pokazuje stanje kosovskih institucija, podseća na fizičke napade na Srbe, otimanje i uništavanje imovine, i slučaj imovine SPC u Dečanima uprkos odluci suda.

Radikalizam i regrutovanje boraca koji odlaze na Bliski istok da se bore na strani ID takođe je jedan od problema, kaže Sofronkov.

"Zbog svega toga je kontraproduktivno smanjiti osoblje i budžet Unmika. Unmik ima ključnu ulogu na Kosovu. Zato nema potrebe da se menja praksa kvartalnih sastanaka u SB UN", zaključio je on.

Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i razume zabrinutost Srbije po pitanju Kosova, rekao je ambasador te zemlje pri SB UN.

Predstavnik te zemlje je kazao da je bezbednosna situacija na Kosovu ostala relativno stabilna, ali je dodao da neka pitanja ostaju nerešena.

Takođe je izrazio nadu da će sve strane ostati posvećene opštem pravcu političkog rešavanja pitanja i primeniti što pre postignute dogovore.

Kina smatra da SB UN treba da zadrži svoju pažnju na Kosovu i podržava rad UNMIK.

Predstavnica SAD Mišel Sison pozvala je na smanjenje Unmika, koji je, kako je ocenila, ispunio svoju misiju s obzirom na napredak Kosova tokom proteklih 18 godina i dodala da period izveštavanja o radu Misije treba produžiti sa tromesečnog na šestomsečni ili još duži vremenski raspon.

SAD i sve veći broj članica SB smatraju da Misiju UN treba polako gasiti jer je ispunila svoj mandat, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Unmik i dalje ima previše osoblja i sredstava zato, kako je rekla, čudi što Misija UN nastavlja da traži sredstva za programe poput vladavine zakona i ljudska prava koji su već postali suvišni, s obzirom na rad Euleksa i napredak postignut na KiM.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, SAD pozivaju dve strane da primene postignute sporazume i da aktivnije rade na normalizaciji odnosa, dodala je predstavnica SAD.

Osvrćući se na događaje u Račku o kojima je govorila ministarka Kuburović, ona je rekla da su tela u Račku svedočanstvo o zločinima koji su se tamo dogodile a da su forenzički izveštaji međunarodnih posmatrača iz tog vremena bili jasni, pozvavši na "uzdržanost od ovakve vrste istorijskog revizionizma".

Ona je takođe pozvala aktuelne lidere u regionu da izbegavaju zapaljivu retoriku i da se usredsrede na ekonomski razvoj.

"Granice na Balkanu su definisane i čvrste", zaključila je ona i ponovila podršku članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući UN.

Ambasador Velike Britanije rekao je da je deeskalacija odnosa Beograda i Prištine nešto što svi žele da vide i izrazio zabrinutost zbog sporog napretka u dijalogu.

"Znamo da će sudbina Kosova biti određena u Briselu, a ne u Savetu bezbednosti UN", rekao je on.

London smatra da će nova vlada na KiM imati mnogo posla, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština u čemu će, kako je istakao, imati punu podršku Londona.

Osvrćući se na ulogu Unmika, on se kao i predstavnica SAD založio za ređe sednice SB o Kosovu i smanjenje Misije UN.

"Umesto napretka, svaka tri meseca smo preneti 20 godina u prošlost, ove sednice ne reflektuju Kosovo kavo je danas. Odavno je vreme da se prorede sednice o KiM kao i da se Unmik prilagodi novoj stvarnosti na terenu", rekao je on.

Vreme je da Misija UN odstupi i zato smo razočarani zahtevom za povećanje sredstava posebno za programe na kojima je Euleks već angažovan, dodao je britanski predstavnik. Velika Britanija smatra da je vreme za rekonfiguraciju Unmika.

I predstavnica Francuske se takođe založila za revidiranje uloge Unmika.

Prema njenim rečima, pozitivni koraci načineni na Kosovu u poslednje vreme, kao što je konsolidacija institucija, opravdavaju da se pažnja Unmika preusmeri sa Kosova.

Apelujemo na generalnog sekretara da da preporuku o tome u narednom izveštaju, rekla je ona.

Kada je reč o dijalogu, predstavnica Francuske ističe da obe strane treba da pokažu opredeljenost za razgovore na najvišem nivou kako bi se sproveli svi postignuti sporazumi, uključujući i formiranje ZSO koja je ključni element sporazuma.

Ambasador Italije istakao je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna i da se može postići kroz dijalog. Važni i konkretni rezultati su postignuti, smatra on, dodajući da je potreban dosledan napor da se reaktiviraju ti razgovori.

Pozvao je Prištinu da zbog izbora ne zanemari primenu sporazuma uključujući onaj o Zajednici srpskih reformi.

S obzirom na napredak koji je postignut na KiM i on je pozvao da se revidira uloga Unmika u bliskoj saradnji sa drugim međunarodnim organizacijma koje su aktivne u regionu.

"Podržavamo takođe predlog da se revidir učestalost izveštaja o KiM", dodao je on.

Ambasador Švedske rekao je da budućnost Srbije i Kosova leži u Evropskoj uniji i istakao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna.

On je pozvao obe strane da se uzdrže od zapaljive retorike i angažuju u primeni dogovora iz Briselskog dijaloga kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Švedska, kako je dodao, smatra da su UN i Unmik dale neprocenjiv doprinos na Kosovu, ali bi, kao i Japan, pozdravila smanjenje misije i sredstava za njeno finansiranje kao i podnošenje izveštaja generalnog sekretara UN na šest meseci.

Ambasador Egipta je izrazio zabrinutost zbog prepreka za dijalog Beograda i Prištine koje su pomenute u izveštaju. Egipat smatra da je dijalog na visokom nivou najadekvatniji okvir za rešavanje razlika između dve strane, rekao je on.

"Pozivamo dve strane da se uzdrže se od unilateranih koraka i nastave dijalog u cilju nalaženja rešenja prihvatljivih za obe strane," dodao je ambasador i izrazio zabrinutost zbog porasta međunacionalnih tenzija i nacionalističke retorike. On je pohvalio odluku kosovskih Srba da se vrate u kosovske institucije.

Predstavnik Ukrajine je izrazio žaljenje što su kosovske institucije nastavile sa pokušajima uspostavljanja vojske navodeći da je to doprinelo porastu tenzija u regionu.

To, kako je dodao, sa porastom nacionalističkih osećanja može da predstavlja "eksplozivni koktel"" i ne doprinosi uspostavljanju poverenja.

Svedoci smo da je u proteklom periodu bilo uznemirujućih tendencija kada je reč o imovinskim pitanjima, pretnji etničkim čišćenjem, rezolucijom kosovske skupštine koja poziva na prekid dijaloga, rekao je ukrajinski ambasador.

On je kazao da se posle deset godina na Kosovu ništa nije promenilo te da se i dalje koriste isti argumenti što, kako je naveo, ne doprinosi napretku.

Ukrajina pozdravlja napore EU, NATO, OEBS i Unmika radi očuvanja mira i stabilnosti na Kosovu, rekao je on i dodao da Kijev poziva političke lidere u Beogradu i Prištini da se angažuju na deeskalaciji situacije.

Dijalog je najbolji mehanizam za mirno rešenje na dobrobit svih strana, zaključio je predstavnik Ukrajine.

IZVOR: TANJUG

Takođe se ne može doći do odgovora ni na pitanje njegovog odnosa prema vlastima Nezavisne Države Hrvatske (NDH), piše portal Autograf.

Ugledni hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel u autorskom tekstu navodi da se pri tom delovanje nadbiskupa Stepinca ne može razumeti bez potpunijeg sagledavanja uloge RKC i Vatikana, posebno pape Pija XII. u vreme Drugog svetskog rata.

Dva dana nakon skupa u Blajburgu, u tekstu pod naslovom "Bilo bi vreme da se Crkva distancira od ustaša i NDH" piše da se ovaj skup događa dok traje prva godina rada mešovite komisije katolika i pravoslavnih koju je papa Franja predložio, stavivši pak na čekanje postupak proglašenja Stepinca svetim dok ne završi zajedničko čitanje izvora i sagledavanje uloge Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata, pitanje od krucijalne važnosti je šta će ta komisija iznedriti, koje će izvore vatikanske otvoriti istoričarima i do kojih će zaključaka doći.

Rimokatolička crkva u Jugoslaviji, podseća Pilsel. nije bila zadovoljna svojim položajem i bila je veliki protivnik liberalnih načela na kojima je ona bila organizovana.

Posle dolaska Stepinca na mesto zagrebačkog nadbiskupa i hrvatskog mitropolita ojačala je klerikalna kritika jugoslavenske države, dodao je autor.

Na odnos Vatikana i rimokatoličke hijerarhije prema jugoslavenskoj državi izrazito negativno je delovalo odbacivanje konkordata u Beogradu u julu 1937.

Najvažniji oslonac u zemlji je imala ustaška teroristička organizacija Ante Pavelića, stvorena u Italiji 1932., imala u klerikalnim krugovima, u masovnim katoličkim organizacijama, obrazovnim i kulturnim ustanovama, uz ostalo i na Zagrebačkom univerzitetu.

Nadbiskup Stepinac je istupao kao zaštitnik hrvatskog naroda od zla komunizma i nemorala koji on donosi smatrajući da ne uživa podršku države, naveo je Pilsel, a nakon državnog uara 27. marta 1941. u Beogradu nadbiskup Alojzije Stepinac je smatrao da je većina Hrvata, ako ne i svi, za to da se odcepe od Srba.

Toekom agresije Nemačke i Italije na Kraljevinu Jugoslaviju neki su rimokatolički svestenici učestvovali u napadima na vojsku, zarobljavanju i razoružavanju njenih pripadnika.

Najviša hijerarhija RKC na čelu sa nadbiskupom Stepincem je odmah podržala državu proglašenu 10. aprila 1941.

Inicijativu za to i glavnu ulogu u tome imao je nadbiskup Stepinac, naveo je Pilsel i dodao a je odmah po imenovanju hrvatske vlade 16. aprila 1941. nadbiskup Stepinac posetio poglavnika Antu Pavelića i zaželeo mu ”Božji blagoslov u radu”.

Godinu dana pre formiranja NDH znao je za ustaške planove etničkog čišćenja usmerene prema Srbima i Jevrejima, naveo je Pilsel.

Novostvorena država je, ističe, imala preku potrebu da učvrsti međunarodni položaj u okviru ”Nove Evrope”, u čemu je odmah dobila podršku nadbiskupa Stepinca.

On je, ukazao je, posredovao u uspostavljanju kontakta s Vatikanom i založio se da Sveta Stolica prizna NDH.

"To je činio pred papom Pijom XII. čak i sredinom 1943., kada je genocid nad Srbima i Romima već bio jako uznapredovao, a uništenje Jevreja bilo gotovo dovršeno. Stepinac je pred papom branio NDH i nakon što je 1943. Himler došao u Zagreb osvedočiti se u to da je pitanje Jevreja rešeno", piše Pilsel.

Iako je, konstatuje on, formalno bila u uticajnoj (političkoj i ideološkoj) sferi fašističke Italije, NDH je po svom uređenju i spoljnopolitičkom položaju bila mnogo bliža nacionalsocijalističkom Trećem Reiću.

"Masovni progoni, uništenje celih nacionalnih i/ili verskih grupa, organizovanje represivne mreže oličene u koncentracijskim logorima i logorima uništenja bile su neke od osnovnih sličnosti nacionalsocijalističke (nacističke) i ustaške države", piše dalje Pilsel.

On objašnjava da je Rimokatolička hijerarhija, sveštenici po župama, redovnici, među njima posebno franjevci, sledili su poziv svog duhovnog pastira.

Primećuje, pak, da treba, kako kaže, ipak priznati da je bilo biskupa koji su otvorenije od Stepinca zagovarali ustaštvo, a kao primere navodi nadbiskupa Ivana Šarića u Sarajevu.

"Kao i u celokupnoj ostaloj štampi, i u katoličkoj su za najveće neprijatelje hrvatskog naroda proglašeni Srbi, za njima i ostali neprijatelji 'Nove Evrope', naročito Jevreji. Pozivalo se na nemilosrdan obračun s njima", ističe autor.

Sveštenici su, kaže, stvarali ustaške organizacije u pojedinim mestima, formirali prve ustaške jedinice ili su bili poverenici za određene oblasti, podsticali su zločine protiv Srba, a neki su i učestvovali u njima.

Uporedo sa zakonima usmerenima protiv Srba donesen je niz antijevrejskih zakona po ugledu na slične zakone u nacističkoj Nemačkoj. Od druge polovine juna 1941. počelo je i masovno interniranje Jevreja u logore.

"U svom delovanju nadbiskup Stepinac je imao punu podršku Svete Stolice i njenog predstavnika u NDH, premda je nije formalno priznala - tu je imala legata opata Marconea. Nadbiskup je bio uveren da je velika, nezavisna hrvatska država pogodan institucionalni okvir za ostvarenje tih ciljeva bez obzira na cenu u ljudskim životima i razaranjima kojima je plaćeno njihovo ostvarivanje", naveo je.

Na udaru sistematskog državnog terora našli su se pre svega Srbi i Srpska pravoslavna crkva, s njima i Jevre i Romi i politički protivnici, pre svega komunisti i demokratski orijentirani Hrvati. Sve to odvijalo se pred očima i uz punu podršku i učestvovanje sveštenstva i organizacije RKC te samog nadbiskupa Stepinca, kaže Pilsel.

Važno je stoga, dodao je, istaći da je on učestvovao i u iniciranju nekih važnih dalekosežnih odluka koje su se uklapale u strateške ciljeve RKC i ustaške države, a ujedno i u planove o ”etničkoj reorganizaciji” Evrope koju je provodila nacistička Nemačka.

Ne dovodeći u pitanje celi niz represivnih zakona i naredbi, koje je pratila mnogo surovija praksa, nadbiskup Stepinac se zalagao samo za to da se oni sprovode na čovečan način. On nije dovodio u pitanje kompetencije države da donosi makar i najrepresivnije zakone.

"Ostaje nejasno kako su se sistematske mere državnog terora mogle sprovoditi na human način i nadbiskup je toga morao biti svestan. Njegov stav je proizlazio iz osnovnog uverenja da je stvorena velika hrvatska država i da ima pravo i dužnost donositi zakone koje valja poštovati jer, po njegovom mišljenju, deluje u interesu hrvatskog naroda i same Crkve", zaključio je Pilsel.

IZVOR: TANJUG

O broju žrtava se spekuliše, a svi osumnjičeni su na slobodi. Jedan od očevidaca Radovan Kecojević, koji je kao pirotehničar obišao poprište masakra vojnika, za Sputnjik kaže da je u Tuzlanskoj koloni ubijeno čak 220 ljudi.

Magistar pravnih nauka, pirotehničar u JNA, penzionisani zastavnik prve klase Radovan Kecojević kaže da ga još more sećanja na ovaj događaj, spaljena i tupim predmetima smrskana tela vojnika koji su bili deca. Te scene duboko su se ukorenile u moju svest, neprekidno su u mojim mislima, kaže Kecojević.

“Nije to bio obračun, već krvava zaseda u kojoj je izmasakrirana vojska. To je bio cilj, oni drugi izlaz nisu imali, čekali su noć da organizuju masakr. Tako se i desilo. Iskoristili su momenat izvlačenja vojske i mig iz Sarajeva odakle je naređeno da se uradi ono što se desilo u Dobrovoljačkoj, da bukne rat. To je bio cilj kako bi se oslobodili Srba za sva vremena“, kaže Kecojević.

Tačan broj žrtava u ovom masakru nije utvrđen, pošto se mnogi vode kao nestali. Najčešće se govori o 50 poginulih vojnika, ali naš sagovornik tvrdi da ih je bilo mnogo više, da su stradali i civili koji su prethodno pobegli iz Hrvatske, koji su našli utočište u kasarni. “Cela noć je vrila od transporta mrtvih. To sam gledao svojim očima“, priseća se Kecojević koji je kao pirotehničar obišao mesto zločina da bi sprečio dalje eksplozije, jer su razbacani projektili bili na sve strane."

“Tu je pobijeno 220 ljudi, sigurno. Zna se i gde su im grobnice, sve stoji u mojoj knjizi, to je slikovito prikazano, ali se o tome ćuti. Mislim da mi slabo vršimo istraživanja. Da li je u pitanju novac ili su to opet neki mutni razgovori zbog odnosa između država… U tom pravcu se i praktično sve odvija, polako priča o događaju izumire dok odu generacije koje su u tome učestvovale. Onda će se i sve to zaboraviti. Najverovatnije“, priča naš sagovornik.

Svoja sećanja na pogibiju nevinih civila i vojnika Kecojević je sabrao u knjizi “I krv je gorela — Tuzlanska kolona 1992“. To je, kaže, njegov doprinos istini. On za tragični događaj ne optužuje samo muslimanske formacije. Smatra da deo odgovornosti za smrt ljudi ima komanda Jugoslovenske narodne armije, koja je loše organizovala povlačenje vojske.

“Kriva je i organizacija te jedinice, garnizona koji je organizovao ešalon prilikom izvlačenja. Poslednjih deset dana pre izvlačenja vojnika iz kasarne, rezervisti su u talasima dolazili i odlazili iz garnizona. Niko nije vodio računa o tome ko odlazi a ko dolazi, sa oružjem ili bez“, naglašava Kecojević.

Istražioci Haškog suda su 2003. predmet “Tuzlanska kolona“ ustupili Tužilaštvu BiH, smatrajući da ima dovoljno dokaza za pokretanje istražnog postupka protiv 9 osoba, a za 4 se osnovano sumnja da su počinili krivično delo ratni zločin.

U maju 2007. na teritoriji Srbije uhapšen je Ilija Jurišić, koji je u vreme napada bio visoki starešina Ministarstva unutrašnjih poslova BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla. Prvostepena presuda Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu je za Iliju Jurišića glasila — 12 godina zatvora, ali je 2010. Apelacioni sud u Beogradu vratio taj predmet na početak. Svi osumnjičeni za napad su na slobodi.

Na kraju razgovora za Sputnjik Kecojević, koji je odmah posle tog događaja napustio BiH, ali i JNA jer nije želeo da učestvuje u građanskom ratu, kaže da ga nikada nisu pozvali da svedoči na sudu. “Imao sam samo jedan poziv nakon što je objavljena moja knjiga, sa skrivenog broja. Ta osoba mi je rekla: Trebalo je da dođete kod nas da se dogovorimo o ceni, pa da se knjiga ne objavi. Spustio sam slušalicu“, kaže Kecojević.

U Tuzli se 15. maj slavi kao Dan oslobođenja.

IZVOR: SPUTNJIK

Knjiga žalosti u Ministarstvu spoljnih poslova i minut ćutanja i u ime države zahvalnost šefa diplomatije za sve što je učinio za svoju zemlju.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upisao se u knjigu žalosti u kojoj je napisao: "U ime Ministarstva spoljnih poslova republike Srbije i u svoje ime, hvala za sve što si učino za svoju zemlju i svoj narod. Saosećamo sa tvojom porodicom u ovim teškim trenucima."

Komemoracija povodom smrti ambasadora Srbije u Libiji Olivera Potežice održana je u Ministarstvu spoljnih poslova, a Dačić je tim povodom rekao da je Srbija izgubila jednog od najvećih stručnjaka za Bliski istok.

Dačić je rekao u govoru da će ambasador Potežica biti upamćen po britkom umu, profesionalizmu i stvaralačkoj energiji. "Opraštamo se danas od ambasadora i dragog kolege Olivera Potežice. Ambasador Potežica bio je čovek koji nije živeo od ideologija, već je živeo za ideje. Njegova jedina ideologija bila je država i vodio se državnim interesima", rekao je Dačić.

Dačić je naveo da je Potežica poseban značaj pridavao ličnom usavršavanju i da je voleo da se "konsultuje, pita ali i da prenese stečeno znanje".

"Kaže se da dobar diplomata ume da razgovara i sa kraljevima i sa predsednicima, ali i sa običnim ljudima. Potežica je upravo bio takav. U toj neposrednoj i neformalnoj komunikaciji bio je ključ njegovog vođenja kolektiva", rekao je šef srpske diplomatije.

Dačić je rekao da je Potežica bio ambasador u Libiji pre i posle svrgavanja libijskog lidera Moamera Gadafija. "Na početku karijere službovao je u Teheranu, gde je nadgradio znanje o svetu islama, postavši vrstan bliskoistočni hroničar", dodao je Dačić.

On je izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima i zahvalio prisutnima koji su se odazvali u velikom broju. Komemoraciji su prisustvovali rođaci poginulog ambasadora Potežice, njegovi prijatelji i kolege.

Ambasador Srbije u Libiji Oliver Potežica umro je u sredu, 10. maja u bolnici u Susu, od povreda u saobraćajnoj nesreći u Tunisu, gde je boravio službeno. Potežica ;je bio zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova od 1978. godine, a službovao je u Iranu, Jordanu, Palestini i Libiji. Autor je knjiga, publikacija i članaka o medjunarodnim odnosima, spoljnoj politici, istoriji diplomatije i to najvećim delom u vezi s pitanjima islama i Bliskog istoka.

Kolona vozila u kojoj se nalazio Potežica je 2015. napadnuta i oteto je dvoje službenika Ambasade Srbije u Tripoliju - Slađana Stanković i Jovica Stepić koji su poginuli februara prošle godine, kako se pretpostavlja, u američkom bombardovanju grada Sabrate, gde su ih otmičari držali.

IZVOR: B92

Međutim, partije još ne ističu svoje kandidate za gradonačelnika.

Predsednik Gradskog odbora SRS Miljan Damjanović, na primer, medijske navode da će Aleksandar Šešelj, sin lidera radikala Vojislava Šešelja, biti kandidat za gradonačelnika naziva nagađanjima.

"Nismo doneli odluku o kandidatu za gradonačelnika. Ne žurimo, pre jeseni teško da će biti vanrednih izbora. Ne krijemo ništa, niti smo ikad krili. Kada dođe vreme, predožićemo predsedničkom kolegijumu kandidata za gradonačelnika i ta odluka neće biti doneta mimo vrha stranke", kaže Damjanović za Tanjug i ističe da su načelno spremni za izbore.

Iz DS najavljuju da uskoro izlaze sa svojim programom za izbore u Beogradu, a predsednik te stranke Dragan Šutanovac ranije je za Tanjug rekao da je rano govoriti o imenima kandidata za gradonačelnika.

"Meni će biti važno da postavimo jedan širok tim ljudi, širok spektar stručnjaka, koji mogu da rukovode Beogradom, jer je Beograd mnogo više od jednog čoveka ili jednog gradonačelnika", rekao je Šutanovac.

Iz SPS poručuju da su sve velike i ozbiljne stranke u svakom trenutku spremne za izbore, pa tako i socijalisti, ali ističu da u ovom trenutku izbori nisu tema.

"Izbora će biti, da li će biti u redovnom terminu, da li će biti ranije to nije pitanje za nas. Naše je da naš posao radimo na najkvalitetniji mogući način upravo onako kako građani očekuju od nas, a onda kada dođu izbori građani će svakako ocenjivati nas za ono što smo uradili u prethodnom periodu", kaže za Tanjug predsednik beogradskih socijalista Nikola Nikodijević, koji je i predsednik Skupštine grada.

Smatra da građani mogu da budu zadovoljni rezultatima rada koje je postigla gradska vlast, a upitan o programu koji će SPS ponuditi građanima na izborima, kaže da se program ozbiljne političke stranke kakva je SPS ne pravi iz dana u dan, nego da je on konstantan, da se nadograđuje i unapređuje.

"Ono što je u biti programa socijalista biće svakako program i na ovim i na svakim sledećim izborima a to je socijalna pravda, jednakost, ravnopravnost svih građana", rekao je Nikodijević i naveo da SPS ima svoju ideologiju od koje neće odstupiti i sa kojom će socijalisti ići na svake sledeće izbore.

"To je univerzalan program socijalista, on se nikada neće menjati, on će biti i danas i za 10 i za 20 godina", poručuje Nikodijević.

Za predstojeće izbore u Beogradu spremna je i LDP, a član Predsedništva te stranke Borislav Krivokapić navodi da je LDP u Beogradu formulisala plan aktivnosti koji će pomoći da ta stranka na najefikasniji način učestvuje u izbornoj trci.

"LDP Beograđanima nudi realnu i konkretnu politiku razvoja prestonice koja je u skladu sa svim modernim evropskim i svetskim tendencijama i za tu politiku ćemo tražiti podršku", rekao je Krivokapić za Tanjug.

I Dveri planiraju da izađu na izbore u Beogradu, a u tom pokretu kaže da su za sada otvorene sve mogućnosti - da na izbore izađu ili samostalno ili u koaliciji.

"Pripreme su u tokui, po dobijanju saglasnosti rukovodstva pokreta, do raspisivanja izbora kandidovaćemo program Dveri za sprovođenje lokalne politike na nivou grada Beograda, sa kojim ćemo i izaći pred Beograđane u predstojećoj kampanji", navode za Tanjug u tom pokretu.

Predsednik Izvršnog odbora DSS Dejan Šulkić kaže da će odmah po okončanju izborne skupštine prioritet stranke biti organizaciona, politička i kadrovska priprema za beogradske izbore.

"O mogućim predizbornim koalicijama DSS će odlučivati u skladu sa programskim nastojanjem da Beograd bude vođen principima prava i pravde i u skladu sa uslovima u kojima će izbori biti održani", kaže Šulkić za Tanjug.

Kad je reč o izvanstranačkim kandidatima, spekuliše se da bi nekadašnji prvi čovek Beograda Dragan Đilas mogao ponovo da uđe u trku za tu funkciju, najverovatnije kao kandidat udruženja građana, a među retkima koji je otvoreno najavio kandidaturu je Aleksandar Šapić.

Šapić ne krije ambiciju da postane gradonačelnik i za Tanjug kaže da je "njegov minuli rad" priprema ili preporuka za tu funkciju, te da je stekao dovoljno znanja i iskustva da vodi Beograd i da želi da mu da svoj lični pečat kao na Novom Beogradu, gde je predsednik opštine.

"Nemam neke posebne planove o nekoj velikoj kampanji, niti imamo sredstava, niti smo mi organizacija te vrste, politička, koja sprema velika iznenađenja", navodi Šapić i dodaje da, nažalost, ne postoje direktni izbori za gradonačelnika.

Navodi da će posle izbora, na kojima će nastupiti sa svojim Udruženjem građana „Za naš grad“, razgovarati sa svima, ali ističe da neće prihvatiti nikakva uslovljavanja jer, kaže, ne želi da bude ničija marioneta.

Ukoliko, dodaje, ne bude u prilici da bude na mestu gradonačelnika sigurno neće participirati u gradskoj vlasti sa nekom drugom funkcijom - gradski menadžer, sekretar, član veća, već će, kaže, nastaviti da vodi Novi Beograd do isteka mandata.

Na izborima u Beogradu prvi put bi mogla da nastupi politička organizacija čije je osnivanje najavio Saša Janković, drugoplasirani na izborima za predsednika Srbije. Kako je ranije sam rekao, učestvovaće na prvim narednim izborima, koji god da budu.

Neizvesno je i da li će na izborima nastupiti Luka Maksimović, poznat kao Ljubiša Preletačević Beli, sa svojom Grupom građana Beli, samo jako, koji je ostvario zapažen rezultat na predsedničkim izborima, prethodno - i na izborima u Mladenovcu.

„Još je rano govoriti o kandidaturi ili nekom zvaničnom stavu da li ćemo izaći na izbore ili ne, ali svakako to je jedna opcija koja je primamljiva. Za sada je rano da imamo neki zvaničan stav i rano je razmišljati o tome kad izbori još nisu ni raspisani“, rekao je za Tanjug portparol Grupe građana Beli, samo jako Mijat Kostić.

Upitan da li Maksimović ima ambiciju da se kandiduje za gradonačelnika Beograda, Kostić kaže da se Beli trenutno povukao sa javne scene.

"Bila je potrebna velika energija da se uloži u ovaj dosadašnji uspeh, a i sprema se za buduće neke projekte, pa možda i te gradske izbore. Videćemo šta će se dešavati“, navodi Kostić.

IZVOR: TANJUG

Policija će to moći da učini ukoliko proceni da postoji rizik da nasilje eskalira i da dođe do izvršenja krivičnog dela.

Mera udaljenja će biti primenjena prema nasilniku bez obzira da li je on vlasnik stana ili sa žrtvom živi u iznajmljenom stanu, a ukoliko sa žrtvom ne živi biće mu izrečena samo mera zabrane prilaska i komuniciranja.

Ove hitne mere predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji počinje da se primenjuje od 1. juna.

U izjavi za Tanjug Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde, koja je i član radne grupe za izradu Zakona, objašnjava novu proceduru i zakonska rešenja koja, kako je ukazala, imaju za cilj da preventivno utiču da do izvršenja krivičnog dela uopšte ne dođe.

Tako će policija, nakon prijave nasilja, ako proceni da ima rizika od ponavljanja dela, moći nasilnika da zadrži do osam sati u policijskoj stanici i u tom roku je dužna da prikupi obaveštenja i podatke o nasilniku, kao i da obavi razgovor da njim i žrtvom, ukazala je Mirčić Čaluković.

Ukoliko proceni da ima osnova za eskalaciju rizika, policija može da nasilniku izrekne meru prema kojoj u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti da priđe žrtvi.

Nakon toga, policija mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata da odluči da li će da stavi predlog sudu za produženje mere udaljenja do 30 dana, a sud ima isti rok od 24 sata da o tom predlogu donese odluku.

Ukoliko nasilnik prekrši izrečenu sudsku zabranu - učiniće prekršaj, pa će mu prekršajni sud u hitnom postupku izreći kaznu zatvora do 60 dana, napomenula je Mirčić Čaluković.

Ona je napomenula da se u slučaju izvršenja krivičnog dela primenjuju mehanizmi represije koji se već primenjuju u našem pravnom sistemu, kao što su pritvor i krivični postupak...

"Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je specifičan jer tradicionalno represivni organi kao što su tužilaštvo i policija u skladu sa njegovim odredbama sada mogu da deluju preventivno. Naime, oba organa reaguju pre nego što se krivično delo dogodilo, u trenutku kada postoji stepen rizika da bi do njega moglo da dođe", ukazala je Mirčić Čaluković.

Pored hitnih mera novi Zakon predviđa i obavezu kooridinarane saradnje različitih državnih organa i ustanova, kao i osnivanje posebnih odeljenja pri tužilaštvima koja će se baviti samo slučajevima nasilja u porodici.

Koordinacione grupe, koje imaju obavezu da se sastaju najmanje dva puta mesečno, činiće posebno obučeni pripadnici policije, tužilaštva i centri za socijalni rad, nevladine organizacije koje se bave žaštinom žrtava nasilja, a po potrebi u rad grupa će se uključivati školske i zdravstvene ustanove, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS).

Mirčić Čaluković je ukazala da će svi slučajevi prijave nasilja, sa ili bez hitne mere, biti izneti na grupi za koordinaciju koja će ponovo proći kroz ceo slučaj i proceniti rizik jer je, kako je istakla, "rizik promenljiva kategorija".

Objašnjavajući ulogu zdravstvene ustanove u radu grupe, ona je ukazala da se u praksi dešavalo da žrtva nikome ne prijavi nasilje, ni policiji, ni tužilaštvu, ni centru za socijalni rad, ali ode kod lekara sa povredama.

Zbog toga će sada, prema rečima Mirčić Čaluković, lekar biti dužan da slučaj povređivanja prijavi policiji ili tužilaštvu.

Isti je slučaj i sa profesorima, pedagozima, učiteljima koji će takođe imati obavezu da prijave slučaj ako primete da učenik ima promene u ponašanju ili telesne povrede.

NSZ dobija ulogu u podršci žrtvama, jer se u praksi često dešava da su žrtve ekonomski zavisne od nasilnika. Ta služba će biti zadužena da žrtvi nađe posao i pomogne joj u rešavanju njenog slučaja.

Mirčić Čaluković je takođe navela da se završavaju obuke za specijalizaju policajaca i tužilaca koji će se baviti samo ovim slučajevima porodičnog nasilja i učestvovati u radu kooridnacionih grupa.

Ona je naglasila da je Prvo osnovno javno tužilaštvo je još pre dve godine, 1. juna 2015. godine formiralo Posebno odeljenje koje postupa samo u krivičnim predmetima protiv polne slobode i krivičnih dela protiv braka i porodice, dok je u novembru 2016. to učinilo i Drugo osnovno tužilaštvo.

Tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje DJorđević kaže da je formiranjem Posebnog odeljenja, ostvareno efikasnije i brže reagovanje u tim predmetima - u kojima je to od presudnog značaja, a to pokazuju razultati rada.

Nakon formiranja Posebnog odeljenja, 2015. godine beogradskom Prvom tužilaštvu podneto je 460 krivičnih prijava za to krivicno delo.

Sledeće godine broj je povećan na 502 prijave, dok je samo u prvom kvartalu 2017. godine podneto 645 novih krivičnih prijava, a u istom periodu optuženo je 77 okrivljenih, navodi se u informaciji Prvog osnovnog tužilaštva dostavljenoj Tanjugu.

U tom tužilaštvu kažu da žrtve nasilja u porodici sada imaju više hrabrosti da prijave nasilje u porodici i da aktivinije učestvuju u krivičnom postupku jer imaju poverenja u institucije sistema.

Sve to rezultira efikasnijem i bržem otkrivanju krivičnih dela porodičnog nasilja kao i efikasnom i delotvornom postupanju svih državnih organa, rekao je tužilac Djorđević pohvalivši saradnju njegovog tuzilaštva sa policijom i centrom za socijalni rad.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je inače jedino osnovno tužilaštvo u Srbiji koje ima Službu za informisanje i podršku oštećenim i svedocima.

Ta Služba ima zadatak da u toku postupka žrtvama i svedocima krivičnog dela, omogući efikasno dobijanje informacija i prava na pristup uslugama podrške radi olakšavanja njihovog učešća u postupku i većoj efikasnosti postupka.

Kada je u pitanju novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, u Prvom osnovnom tužilaštvu ističu da spremno dočekuju početak njegove primene, s obzirom da su juče svi zamenici tužioca završili specijalnu obuku i dobili neophodne licence za rad na slučajevima porodičnog nasillja.

Tužilac Djorđević je istakao da posebnu pažnju poklanja organizaciji rada Posebnog odeljenja koje postupa u predmetima protiv polnih sloboda i krivičnih dela protiv braka i porodice, imajući u vidu veliki značaj suzbijanja nasilja u porodici kao i odgovornost države za sprečavanje tog društveno opasnog fenomena.

U skladu sa tim Posebno odeljenje dobilo je prostorije u kojima će se odražavati sastanci grupe za koordinaciju i saradnju, uz informacionu podršku i podršku ostalih zaposlenih.

IZVOR: B92